Izvor: S media, 21.Dec.2009, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina i klimatske promene
U brdovitom selu DŽongdžuang na severozapadu Kine, poljoprivrednici su suočeni sa sve većim gubicima u prinosima zbog klimatskih promena usled kojih su im presušili izvori, a njive ispucale.
Seljaci se ovde bore sa prirodom generacijama isključivo uz pomoć drvenih plugova i magaraca, ali prilike u selu u provinciji Gansu, definitivno su se promenile.
Tokom poslednjih 20 godina leta su postala suviše topla i suva, kišni period dolazi sve kasnije, a suše su >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sve češće. Zime su postale tako blage da je moguć uzgoj kukuruza, koji pre samo 10 godina ovde nije mogao da uspeva.
"Voda je naš najveći problem. U Gansuu na svakih 10 godina bude devet godina suše", izjavio je za Rojters seljanin Pu Jandjun posle ručka koji se sastojao samo od hleba i krompira.
"Kiše nema kada nam je potrebna, a pada kada ne treba. Ako je bude ovih dana neće od nje biti nikakve koristi", dodao je on.
Efekat staklene bašte koje su izazvali ljudi dovodi do sve većeg zagrevanja planete, suša, vremenskih nepogoda i sve manjih prinosa.
Za Kinu koja ima 750 miliona poljoprivrednih proizvodjača, te promene bi mogle da ugroze prehranu stanovništva, a područja poput brdovitog DŽongdžuanga će nastradati najviše.
"U udaljenim siromašnim delovima Kine ljudi su veoma izloženi klimatskim opasnostima", izjavio je za Rojters Diklan Konvej, ekspert za kimatske promene i poljoprivredu sa univerziteta Ist Anglija u Britaniji.
"Ti ljudi su već ranjivi i sa pojačavanjem ekstemnih vremenskih prilika biće još ranjiviji", dodao je on.
Stanovnici DŽongdžuanga uglavnom gaje pšenicu, krompir, kukuruz i koze. Svakodnevni obroci im se sastoje od hleba, krompira i knedli, dok je meso luksuz i jedu ga uglavnom dva puta godišnje za kinesku Novu godinu i muslimanski festival Eid, jer su muslimanske veroispovesti.
Zbog loših prošlogodišnjih prinosa, ove godine čak ni za Novu godinu nisu jeli meso, već prženo testo.
Prema njihovim rečima, oni na jednom muu (šestina hektara) proizvedu 100 kilograma pšenice, što je za trećinu manje od kineskog nacionalnog proseka.
Većina porodica zaradjuje izmedju 2.000 i 3.000 juana (200 i 300 evra) godišnje zbog čega su na korak od siromaštva, naročito tokom loših godina.
Bez uvodjenja sistema za navodnjavanje prinosi će u narednim godinama opasti izmedju 13 i 24 procenata, izjavio je jedan od najvećih kineskih eksperata za klimatske promene Lin Erda.
"Postoje nedoumice oko toga kako će globalno otopljavanje uticati na poljoprivredu, ali rizik je velik, prvo će biti pogodjeni poljoprivredni proizvodjači u sušnim regionima", istakao je on.
Iako Kina petu godinu za redom ostvaruje rekorodne žetve, kineski meteorolog DŽeng Guoguang je upozorio da bi globalno otpljavanje moglo da ima razarajuće posledice po najmnogoljudniju naciju na svetu.
