Izvor: B92, 27.Jan.2012, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina, Brazil i Rusija nude pomoć EU
Davos -- Zemlje iz grupe BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika, ponovile su da su spremne da pomognu ugroženim evropskim zemljama.
Direktor jedne od najvećih privatnih investicionih firmi u NR Kini Džon Džao izjavio je da investitori iz najmnogoljudnije zemlje sveta još uvek "uče pravila igre" koja vladaju na svetskom finansijskom tržištu.
Kineske kompanije i vladini fondovi poslednjih godina koriste ogromne devizne rezerve veće od 3,3 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biliona dolara, za kupovinu stranih firmi i investiranje u vladine obveznice drugih zemalja, podsetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres u izveštaju iz Davosa.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.
Kineski premijer Ven Đibao je proteklih meseci više puta ukazivao na spremnost Pekinga da otkupljuje vladine obveznice dugovima ugroženih zemalja evrozone. Zvanični Peking je krajem 2011. , takođe, najavio da neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope već da će pomoći posredstvom MMF, u kome je NR Kina ima sve važniju ulogu.
Visoki zvanicnik Centralne banke Kine Sje Duo je tada ukazao da povećanje moći privreda u usponu u MMF mora biti prioritet i kritikovao evropske države zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.
MMF je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima i NR Kina bi podržala takav potez, naglasio je Sje.
Vlada u Pekingu uporno, međutim, ukazuje da MMF mora bez odlaganja da postignu napredak u reformi svojih kvota, što je započeto prošle godine, ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.
Kina je vec uložila dosta u imovinu EU, kazao je bankar Sje.
"Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU", kazao je on.
"MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodela kvota", insistirao je Sje.
Procenjuje se da devizne rezerve zemalja BRIKS, koje i dalje ubrzano rastu, vrede blizu pet biliona dolara, pa dugovima opterećene zemlje u Evropi očekuju da bi i sa te strane mogle da računaju na finansijsku pomoć.
Na samitu Evropske unije i Rusije 15. decembra prošle godine zvanična Moskva je izrazila spremnost da pomogne evrozoni do sume u vrednosti od 20 milijardi dolara.
Rusija bi tu pomoć zemljama evrozone obezbedila pomoću mehanizma MMF, a savetnik ruskog predsednika za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič, tom prilikom je potvrdio želju Rusije da deblokira prvu tranšu od 10 milijardi dolara.
"Deset milijardi je minimalni doprinos. On može biti samo veći, ne manji", dodao je Dvorkovič i precizirao da je Rusija spremna da razmotri upućivanje dodatnih 10 milijardi dolara, pod uslovom da evrozona ispuni obećanje i uspostavi fond za spasavanje evrozone vredan bilion evra.
"Rusija je zainteresovana da bude očuvana stabilnost evra, jer je značajan deo ruskih deviznih rezervi u toj valuti", rekao je predsednik Dimitrij Medvedev , koji je predvodio rusku delegaciju na samitu sa EU.
Centralna banka Rusije ne očekuje raspad evrozone i ne namerava da ozbiljno menja strukturu deviznih rezervi, rekao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prvi zamenik predstavnika Banke Aleksej Uljukajev.
Eksperti dopuštaju mogućnost recesije ili značajnog sniženja kursa, ali ne smatraju da je neophodno odustati od evra kao ustaljene valute, rekao je Uljukajev.
Izvori iz MMF su naveli da će svetu u sledeće dve godine nedostajati bilion dolara za finansiranje ukoliko se globalna ekonomska situacija značajno pogorša.
Trenutni kapacitet MMF-a za pomoć ugroženim ekonomijama iznosi oko 380 milijardi dolara.
