Izvor: Politika, 11.Jul.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su postavljeni direktori u železnici
Na čelo tri nova preduzeća došli bivši rukovodioci izazivajući protest zastupnika državnog kapitala
Vlada Srbije nedavno je formirala četiri nezavisna železnička preduzeća i za vršioce dužnosti direktora imenovala uglavnom stare kadrove „Železnica Srbije”, za koje se ne može reći da su bez mrlje u profesionalnim biografijama. Nova preduzeća „Infrastrukturu”, „Srbija voz” i „Kargo” vodiće – Miroljub Jeftić, savetnik ministarke Zorane Mihajlović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jugoslav Jović, nekadašnji zamenik direktora Direkcije za prevoz i Goran Maksić, bivši direktor Direkcije za infrastrukturu. U „Holdingu” će ostati poslednji direktor „Železnica Srbije” Miroslav Stojčić, izabran na konkursu pre nekoliko meseci.
Izbor prva tri direktora nije samo problematičan zbog njihovog lošeg rada, već i zbog toga što je vlada pre pola godine sprovela konkurs za izbor profesionalnog rukovodstva „Železnica” (osim Stojčića tada su izabrani Rajko Ković i Nenad Kecmanović). Posle samo šest meseci pomereni su sa funkcija i na najbitnija mesta postavljeni su novi vršioci dužnosti. Predlog za njihovo imenovanje dalo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naravno bez konkursa.
Zorana Mihajlović, resorna ministarka u pisanom odgovoru „Politici” naglašava da se statusnom promenom iz „Železnica Srbije” izdvajaju tri nove kompanije zbog čega je neophodno da dobiju svoje organe upravljanja – Skupštinu akcionara i nove direktore. Zato je, kaže, vlada imenovala prve direktore koji će u statusu vršilaca dužnosti obavljati ove poslove, a posle toga će biti raspisan konkurs za tri direktora.
Na pitanje šta je vršioce dužnosti kvalifikovalo da budu izabrani na te funkcije ona kaže:
„Vlada ih je imenovala za vršioce dužnosti, a odabrani su na osnovu radnih rezultata za vreme od 15 do 25 godina, koliko su proveli u ’Železnicama Srbije’”.
Međutim, sudeći po informacijama koje ovih dana dospevaju u javnost njihovi radni rezultati nisu dovoljni čak ni za preporuku, a kamoli i izbor na tako važna menadžerska mesta.
Milutin Milovanović, zastupnik državnog kapitala u Institutu „Kirilo Savić” u pismu upućenom premijeru iznosi niz optužbi na račun Miroljuba Jeftića, zamenika generalnog direktora „Železnica” u vreme Milanka Šarančića i bivšeg direktora Instituta „Kirilo Savić”. On tvrdi da je Jeftić „nestručnim rukovođenjem” Institutom napravio gubitak od 450 miliona dinara i doveo tu ustanovu u blokadu, koja traje više od 800 dana. Uz to je, kako kaže, radnicima ostao dužan 15 plata, dok je Institut njemu plaćao mesečne račune za mobilni telefon od po 300.000 dinara.
– Posledice njegovog rada u Institutu ne mogu se nikad više sanirati, jer je gubitak već 550 miliona dinara. Institut je danas ruina, a nekad je bio najuglednija naučnoistraživačka institucija. Ove informacije ima ministarka Mihajlović, jer su joj se obraćali zaposleni, kada ga je, posle njegove smene u Institutu, postavila za svog specijalnog savetnika – navodi Milovanović u pismu premijeru.
Prema podacima stručnih službi „Železnica Srbije” dok je bio na mestu zamenika generalnog direktora Milanka Šarančića dobio je dva stana od 96 i 100 kvadrata.
U Ministarstvu kažu da ne raspolažu takvim podacima i navode da je Jevtić 2009. zatekao Institut u velikim dugovima i da je uspeo da ga oporavi i postavi na zdrave noge. Podneo je ostavku na zahtev dela zaposlenih koji su smatrali da poslovi mogu da se obavljaju na bolji način.
– On je prema stambenoj rang-listi u „Železnicama” rešio stambeno pitanje na osnovu Uredbe vlade koja reguliše tu oblast. Na navedenu rang-listu nije uložen nijedan prigovor zaposlenih. U imovinskoj karti novopostavljenog direktora Jevtića upisano je da je vlasnik jednog stana – navode u Ministarstvu građevinarstva.
Za Jugoslava Jovića, novog direktora za prevoz putnika „Srbija voz”, stručne službe „Železnica” su prema „Politikinim” saznanjima utvrdile da je dok je bio zamenik direktora Direkcije za prevoz robe 2009. rumunskoj kompaniji „Relok” navodno omogućio da dobije posao remontovanja deset elektrolokomotiva nameštanjem tenderskih uslova. Potom, da je tokom izvršenja posla odstupano od tenderskih uslova kao i da su na remontovane lokomotive umesto novih stavljeni stari točkovi.
Jović kaže za „Politiku” da je tenderske uslove i dokumentaciju pripremao tadašnji Sektor za vuču i održavanje voznih sredstava sa svojim stručnim službama. On kao tadašnji zamenik direktora Direkcije, kako tvrdi, nije učestvovao u izradi tenderske dokumentacije pa samim tim nije ni mogao da favorizuje nikoga pa ni navedenu kompaniju.
– Tačno je da su najpre umesto monoblok točkova na remontovanim lokomotivama bili postavljeni točkovi sa novim bandažima. Reč je o vrednosti od oko 48.000 evra. To je učinjeno kako bi se ubrzao rok opravke elektrolokomotiva. Međutim, rumunski „Relok” je nakon izvršenih remonta i ugradnje točkova sa novim bandažima, srpskim železnicama isporučio i nove monoblok točkove u skladu sa tenderskom dokumentacijom – navodi Jović.
Goran Maksić, direktor Infrastrukture, za vreme bivšeg direktora „Železnica” Dragoljuba Simonovića napredovao je od šefa operativnog odeljenja Beograd Ranžirna na mesto direktora Direkcije za infrastrukturu i na taj način preskočio nekoliko hijerarhijskih mesta.
Unutrašnjoj kontroli „Železnica” bio je sporan ugovor sa kineskim „Huavejem” sa kojim su on i Simonović potpisali komercijalni ugovor za telekomunikaciono opremanje „Železnice” u vrednosti 24 miliona dolara, gde je predviđeno milion dolara za menadžerisanje. Zamera mu se i da je neovlašćeno potpisao ugovor sa „Inek grupom” za građevinske radove za prugu Sićevo–Staničenje u iznosu većem od predviđenog. Na teret mu se stavlja i da je potpisao aneks 2 ugovora o ruskom kreditu u iznosu većem za 10 miliona dolara od projektovane vrednosti.
Maksić za „Politiku” kaže da kao direktor Direkcije za infrastrukturu nije ugovorio ni potpisao nikakav ugovor sa kineskom kompanijom „Huavej”, niti su „Železnice” potpisale bilo kakav ugovor sa ovom kompanijom, jer u državnom budžetu nije bilo para za garanciju za navedeni projekat čime se od njega odustalo i nije se krenulo u realizaciju.
Za navedenu deonicu Sićevo–Staničenje potpisan je samo predlog prvog pojedinačnog ugovora koji je iz formalnih razloga Ministarstvo finansija vratilo „Železnicama” na doradu. U međuvremenu on je smenjen sa funkcije direktora Direkcije, a ovaj projekat nije realizovan.
