Izvor: B92, 12.Nov.2012, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako rešiti nezaposlenost mladih?
Beograd -- Da bi se problem nezaposlenosti mladih prevazišao potrebno je zajedničko delovanje svih relevantnih faktora i veća inicijativa privrede i obrazovnih institucija
Reforma obrazovnog sistema, tesnije povezivanje obrazovnih institutcija sa poslovnim okruženjem i potrebama tržista rada, kao i veća finansijska podrška omladinskom preduzetništvu neophodni su za rešavanje problema nezaposlenosti mladih u Srbiji, smatra profesorka dr Mirjana Radović-Marković iz Instituta ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nauka u Beogradu .
Ovom mišljenju pridružio se I portparol Nacionalne skužbe zapošljavanja (NSZ) Srđan Andijanić koji je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu, dok je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović naglasio neophodnost zajedničkog, dobro koordinisanog delovanja privrede, države i obrazovnih institucija.
Radović-Marković navodi da pre svega treba delovati preko sistema obrazovanja, koji mora biti reformisan kako bi bio nađen model primereniji zahtevima tržišta radne snage, a to podrazumeva usklađivanje obrazovnog sa poslovnim okruženjem.
Ona je ukazala da se radna snaga u Srbiji sporo prilagođava promenama na tržištu rada i da zbog toga postoji razlika između potrebnih veština i znanja, i onih koja se nalaze u ponudi.
Profesorka Radović-Marković je ukazala i na slabu povezanost obrazovnih institucija, istrazivačkih i razvojnih institucija sa poslovnim okruženjem, što sprečava protok znanja, informacija i ne dovodi do njihove primene u praksi.
“To umanjuje inovacije u biznisu bez kojih nema razvoja i proširenja preduzetničkih aktivnosti, a samim tim i mogućnosti za upošljavenje nove radne snage”, primetila je Radović–Marković.
Sa problemom nezaposlenosti mladih susreću se i druge evropske države, a prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Evrostata u odnosu na 2008. zabeležne je porast u proseku sa 15 na 22,5 odsto.
Neophodno je, prema njenim rečima, i da država stvori bolje ekonomsko i poslovno okruženje za podsticanje preduzetništva mladih, prvenstveno da obezbediti više finansijskih sredstava, preko domacih i stranih programa finansiranja.
“Nedavna istraživanja koja sam sprovela među studentima, između 20 i 25 godina starosti, pokazala su da mladi imaju izvesno interesovanje za samozaposljavanjem. Međutim, oko 70 odsto nema uzore u biznisu i misli da su mnogi uspešni biznisi stvoreni na neetički način”, navela je Radović–Marković.
Polovina ispitanih, takođe, misli da je za uspeh u biznisu važnije imati dobre poslovne kontakte nego dobre biznis ideje, zbog čega se rado ne odlučuju da osnuju sopstveni biznis.
Dalje po Radović-Marković, ispitanici smatraju da je potrebno preduzetničko formalno obrazovanje prilagoditi individualnim potrebama studenata i bolju komunikaciju na relaciji nastavnik -student- lokalno biznis okruženje.
I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su, kako je naveo Andijanić, uočili da mladima nedostaju preduzetničke ideje.
Napomenuvši da NSZ sprovodi i obuku za započinjanje sopstvenog posla, Andrijanić je ukazao da među osobama koje konkurišu za subvencije za samozapošljavanje mladi čine između 20 i 35 odsto.
Andijanić je dodao da subvencija za samozapošljavanje iznosi 160.000 dinara i da, ustvari, predstavljaja podsticaj za one koji su uspeli da obezbede stabilnu finansijsku konstrukciju: “Svakako da bi ovaj iznos mogao i trebao da bude veći. Na primer u Sloveniji su subvencije za započinjanje sopstvenog posla oko 4.000 evra”.
On je istakao da poslodavci pozitivno reaguju na mlade i da je prepreka njihovom zapošljavanju na prvom mestu nedostatak iskustva, odnosno praktičnih znanja.
Od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ mladi čine 27,2 odsto, odnosno oko 205.000 – najviše ih je sa završenom srednjom školom, oko 26.000 ima fakultetsku diploma.
“Oko 42.000 nema stručnu spremu, nema završenu školu što svakako nije dobro”, naglasio je Andijanić.
Navodeći da prema podacima NSZ, samo 35 odsto mladih ima neko iskustvo, Andrijanić je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu.
Andrijanić je podsetio na pozitivno iskustvo Nemačke u kojoj se 80 odsto obrazovanja u pojedinim delatnostima bazira na praksi.
U Ministarstvu prosvete, nauke I tehnološkog razvoja ističu da je pitanje prakse apostrofirano u novoj strategiji razvoja obrazovanja.
“Treba reći i da ne postoji, po pravilu, razumevanje u privredi za prijem ljudi na praksu i vrlo je teško organizovati praksu ”, naveo je državni sekretar Radivoje Mitrović.
