Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Feb.2018, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako platiti prolećnu setvu?

Kako finansirati prolećnu setvu, to je pitanje koje muči ratare. Loša prošlogodišnja proizvodnja, niske cene poljoprivrednih proizvoda i male subvencije problemi su sa kojima se ulazi u novu kampanju.

Oko 65.000 oranica, toliko će poljoprivrednici u Somboru zasejati ovog proleća. Setva će početi u martu, ali poljoprivrednici već sada planiraju i računaju kako nakon prošle godine isfinansirati ovogodišnju setvu.

Razmišlja o tome i Tomislav Vuković.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />"Dizel gorivo je ono što nas najviše boli. Sa ovom cenom teško nam je ući u proizvodnju, jer gorivo je sve skuplje. Nadamo se tom regresiranom gorivu, koje nam samo obećavaju, a mi ga čekamo od sezone do sezone, od setve do žetve", kaže on.

Oni poljoprivrednici koji su računali da će prodajom prošlogodišnjeg roda pred setvu zaraditi više nego da su rod prodali u žetvi biće ovog proleća na gubitku.

"Kada smo vršili kukuruz bio je 16, 16,50 dinara,  a sada je sušeni kukuruz 16 dinara. Istovremeno cena semenskog kukuruza je povećana za 30 i više odsto, veli Radislav Karalić.

"Najveći problem je novac, jer za prolećnu setvu treba uzeti  i veštak i seme i hemiju, a žito je jeftino, kukuruz je jeftin. Znači oni koji misle setvu finansirati prodajom kukuruza i žita moraće prodati više nego da u rod prodavali u vreme žetve", objašnjava Franja Parčetić.

Njive ipak neće ostati nezasejane. Poljoprivrednici kažu dobar rod može se očekivati samo ako se uloži u setvu.

"Gotov novac uložiće  ko može da plati, ko nema taj će na crtu, pa se na kraju onda izračuna i nama ostane koliko ostane. Onda poljoprivrednici sa tim ulaze u godinu da žive, pa čekaju novu setvu. Tako ko nema novca da direktno finansira setvu ulazi se zadužuje u paritetima koji naravno što se kasnije plaćaju su nepovoljniji", napominje Vuković.

Mali proizvođači nemaju veliku pomoć iz agrarnog budžeta, jer 4.000 dinara po hektaru  nedovoljno je za  bilo kakva ulaganja.

"Ako neko ima 10 hektara, 40.000 dinara koje će dobiti nisu mu dovoljne ni za kupovinu starog akumulatora za traktor", naglašava Karalić.

U novu setvu ratari ulaze posle loše prošlogodišnje proizvodnje u kojoj su uglavnom knjižili gubitke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...