Izvor: S media, 21.Sep.2010, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako do "milenijumskih ciljeva"?

Dopisnici koji prate samit svetskih lidera u Njujorku kažu da će glavni cilj - da se prepolovi broj ljudi u svetu koji gladuju u krajnjem siromaštvu, verovatno biti postignut, ali da drugi ciljevi, posebno oni u vezi sa smtnošću dece, nisu ni blizu ostvarenja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun, ukazuju mediji, ocenio je da "milenijumski" ciljevi UN-a još mogu da budu ostvareni do postavljenog roka 2015. godine, ali da je napredak na tom putu "krhak".
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
On je upozorio svetske lidere da ne koriste ekonomske teškoće kao izgovor za neispunjavanje ciljeva koji su usvojeni u UN u vezi sa smanjenjem siromaštva u svetu na početku veka.

Na samitu svetskih lidera u Njujorku, koji traje do srede i posvećen je takozvanim "milenijumskim razvojnim ciljevima" UN-a, francuski predsednik Nikola Sarkozi je pozao učesnike skupa u Njujorku da uvedu "globalni porez na finansijske transakcije" i tako pomognu prikupljanju sredstava u fond za ostvarivanje milenijumskih ciljeva.

Na početku 21. veka, svetski lideri su obećali da će iskoreniti siromaštvo, zarazne bolesti, glad i nejednakost i postavili su 2015. godinu kao rok za ostvarenje pojedinih ciljeva, podseća BBC, ukazujući da je siromaštvo smanjeno, ali da to nije slučaj s drugim ključnim ciljevima, kao što je smanjenje smrtnosti dece.

Profesor Džefri Saks sa američkog univerziteta "Kolumbija", koji je učestvovao u izradi milenijumskih razvojnih ciljeva, optužio je vlade da nisu dovoljno radile na njihovom ostvarenju, ukazujući da su razvijene zemlje bile obuzete ratovima na koje su potrošile hiljade milijardi dolara, dok su vrlo malo investirale u mir.

"2002. godine donatori su obećali da će početi da izdvajaju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka za pomoć zemljama u razvoju, ali dali su samo polovinu toga. 2005., obećali su da će povećati pomoć Africi za 30 milijardi dolara godišnje, ali obezbedjeno je samo 15 milijardi. 2009 godine, obavezali su se da će izdvojiti 22 milijarde dolara za pomoć poljoprivrednicima, ali samo mali deo te sume je obezbedjen".

"Krajem prošle godine ponudili su dodatnih deset milijardi dolara za prilagodjavanje klimatskim promenama, a gotovo ništa od toga nije obezbedjeno. Nažalost, razvijene zemlje su bile obuzete ratovima na koje su potrošile hiljade milijardi dolara, dok su vrlo malo investirale u mir", rekao je Saks govoreći u programu BBC-ja.



Profesor Saks odbacuje objašnjenje da bogate zemlje nisu ispunile obećanja i da poslednjih godina manje daju zbog globalne ekonomske krize, ističući da nije problem u novcu, već u načinu na koji se on troši.

"SAD će ove godine potrošiti 100 milijardi dolara na Avganistan, nakon što je pronadjeno dodatnih 30 milijardi, a ukupno će izdvojiti najviše 10 milijardi dolara za osamsto miliona ljudi u Africi", upozorio je Saks.

"Na spasavanje banaka je potrošeno bogatstvo, a bankari su potom nagradjeni s milijardama bonusa koje su platili poreski obveznici. Banke je trebalo naterati da vrate pozajmljeni novac koji je mogao da bude usmeren ka najsiromašnijim ljudima u svetu", smatra Saks.

I dok većina milinijemskih razvojnih ciljeva nije ostvarena, jedan jeste, smatraju stručnjaci, ukazujući da postoji sasvim realna mogućnost da se do 2015. godine prepolovi broj ekstremno siromašnih u svetu. Pri tome, dodali su oni, napredak u toj oblasti varira, ali ako se zemlje u razvoju uzmu kao celina, onda je taj milenijumski cilj ostvariv.

Azijske zemlje, recimo, primaju razvojnu pomoć, ali ne može da se kaže da je ona odigrala presudnu ulogu u njihovoj ekonomskoj transformaciji. Velika zasluga se pripisuje politici jačanja uloge tržišta, mada vlade još uvek igraju značajnu ulogu u ekonomiji, ističe ekonomski komentator londonskog BBC-a Endru Voker.

Od 1990. godine, od koje se napredak u borbi protiv ekstremnog siromaštva meri, 46 odsto ljudi u zemljama u razvoju živelo je sa manje od jednog dolara dnevno, a 2005. ta brojka je pala na 27 procenata.

Medjutim, kao što objašnjava Voker, taj napredak nije ostvaren zahvaljujući toliko pomoći sa strane, već stalnim ekonomskim rastom pojedinih zemalja.

"Problem je u tome što napredak u velikoj meri zavisi od Kine i drugih azijskih zemalja. 2005. godine, istočna i jugoistočna Azija su ostvarile i više od pastavljenog cilja. Ti regioni sledećih godina treba da nastave da beleže ekonomski rast, a to važi i za Indiju".

Tanjug

Nastavak na S media...