Izvor: B92, 20.Avg.2013, 21:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako će izgledati energetika 2030.

Beograd -- Srbija bi trebalo da uloži devet milijardi evra u razvoj elektroenergetskog sektora do 2030. godine, kako ključnu kariku razvoja energetskog sistema države.

Kako se navodi u Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine s projekcijama do 2030. objavljenom na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs), za veći deo projekata predvidjena su zajednička ulaganja sa stranim partnerima.

Prioriteti su izgradnja termoelektrana na ugalj snage 700 megavata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do 2025. godine, od kojih 350 megavata do 2020, izgradnja Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" na Limu, izgradnja termoelektrana-toplana na gas snage 450 megavata do 2020. goidne i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture.

Najveći deo ulaganja, ukupno 5,3 milijarde evra, predvidjen je do 2020. godine.

Ta ulaganja uključuju 200 miliona evra ulaganja u modernizaciju hidroelektrana, investicije od 1,1 milijarde evra u nove teremoelektrane, 360 miliona evra za reverzibilne hidroelektrane, 2,3 milijarde evra za obnovljive izvore energije, 200 miliona evra za prenosni sistem i 500 miliona evra ulaganja u distributivni sistem.

Time su obuhvaćene investicije i od 634 miliona evra u modernizaciju i ekološko unapredjenje termoenegetskih blokova snage preko 300 megavata, da bi se do kraja 2017. godine ispunile obaveze Direktive o velikim ložištima koja zahteva smanjenje emisija sumpornih i azotnih gasova.

Modernizacija je predvidjena u blokovima od A3 do A6, B1 i B2 u Termoelektranama "Nikola Tesla" (TENT), kao i u oba bloka Teremoelekrane "Kostolac B". Ukupna instalisana snaga tih blokova je 3.160 megavata, a prosečna godišnja proizvodnja 19.000 gigavat sati.

Predvidjeno je i da se sukcesivno ugasi sedam termoblokova (TENT A1 i A2, "Kostolac" A1 i A2, TE "Morava", TE "Kolubara" i Panonske elektrane) izmedju 2018. i 2024. godine. Reč je o blokovima prosečne starosti 45 godina i energetske efikasnosti ispod 30 odsto.

Prosečna godišnja proizvodnja blokova predvidjenih za povlačenje je oko 6.000 givavat sati tako da je za obezbedjenje sigurnog snabdevanja potrošača neophodno u sistem uvesti nove proizvodne jedinice.

Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, prema Nacrtu strategije, jesu TENT B3 snage 750 megavata, vredan 1,6 milijardi evra, TE "Kolubara B" snage dva puta po 375 megavata, vredna 1,5 milijardi evra, TE "Kostolac B3" od 350 megavata u koju treba uložiti 450 miliona evra, termoelektrane "Novi Kovin" sa dva boloka snage po 350 megavata i "Štavalj" snage 300 megavata, toplane-termoelektrane na gas u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Nišu snage 1.200 megavata.

Kao potencijalni projekti navedeni su i hidroelektrane na Velikoj Moravi, Ibru, srednje toku Drine, reverzibilne hidroelekrane "Bistrica" na Limu i prva faza "Djerdapa 3" na Dunavu sa dve turbine snage po 300 megavata, kao i mini hidroelektrana snage 387 megavata.

Ističe se da je za potrebe razvoja korišćenja obnovljivih izvora energije neophodno da jedna reverzibilna hidroelektrana budena mreži oko 2020. godine.

Prema Nacrtu strategije, u period od 2020. do 2025. godine previdjeno je dodatnih 1,84 milijarde evra investicija u elektroenergetiku, a izmedju 2025. i 2030. godine još 1,9 milijardi evra investicija.

Kako se navodi, očekuje se da će potrošnja struje od 2010. do 2020. godine biti 5,7 odsto. Potrošnja struje će do 2025. godine porasti za 10,5 odsto, odnosno 16,6 odsto do 2030. godine.

Navodi se i da je posečna starost celokupnog instalisanog kapaciteta u elektranama Elektroprivrede Srbije (EPS) veća od 25 godina, kao da bi učešće obnovljivih izvora energije do 2020. godine trebalo da iznosi 27 odsto.

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije počela je 16. avgusta objavljivanjem tog dokumenta i trajaće do 11. oktobra.

Nastavak na B92...