Izvor: Blic, 29.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad zidari ne rade niko nema para
Zastoj u gradnji stanova ozbiljno ugrožava proizvodnju građevinskog materijala i opreme u nekoliko stotina preduzeća sa više od 60.000 zaposlenih. U ovim firmama smatraju da bi Vlada Srbije morala da učini nešto, jer kad oni rade „i obućar ima para". Nadležni zasad ćute.
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković nisu se izjasnili povodom pitanja o podsticanju stanogradnje u vremenu ekonomske krize. Kao da nije bitno što bi na ovaj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli da se uposle proizvođači cigle, crepa, cementa, keramike, instalacionog materijala, drvne građe. Fabrike iz ove branše nalaze se širom Srbije i poslednjih meseci beleže pad proizvodnje. Od Apatina (Rapid) i Vršca (Igma), preko Kovina (Naša sloga) i Smederevske Palanke (Opeka), do Leskovca (Mladost) i Novog Pazara (Sloga).
Branko Zečević, direktora „Metalfera", firme za proizvodnju betonskog čelika i armature koja zapošljava 220 radnika, ističe da sve zemlje rade nešto u ovoj privrednoj grani, pa mora i naša. On navodi da bi država morala da insistira da se prilikom njenih investicija angažuju domaća preduzeća. Takvih firmi ima dovoljno u Srbiji i mogu da proizvedu kvalitetne proizvode. Ipak, dešava se da se uvozi sanitarna keramika iz Makedonije, Bugarske, Kine, iako istoimene firme iz Leskovca i Mladenovca proizvode ovu robu.
Radoslav Nenadović, izvršni direktor „Vujića" iz Valjeva, koji je poznat po PVC prozorima i vratima, uveren je da država mora nešto da uradi jer će mnogo privrednih grana proraditi i biće više posla. Ne kaže se džabe u našem kraju kad građevina radi i obućar ima para, ističe on. Rešenje je u finansiranju kupaca i investitora, a na državi je da odredi kako će to izvesti. Gradnja državnih stanova, prema njegovim rečima, nije najbolja ideja.
Najrazvijenije zemlje koriste model velikih infrastrukturnih projekata kao što je i stanogradnja da bi uposlile privredu i napravile osnovu daljeg privrednog razvoja. Srbija zasad te projekte samo najavljuje. Milan Ilić, komercijalni direktor „Holcima Srbija", kaže da glavna uloga države sada treba da se ogleda u smanjivanju rizika kako za investitore, tako i za krajnje kupce.
– Kao i za naše proizvode, problem nije u izgradnji, već u tržištu. Platežna moć stanovništva zajedno sa kreditnim rizicima smanjila je tražnju za stanovima. Nadamo se da će Vlada Srbije nastaviti da na vreme koordinira mere svih relevantnih institucija. To bi uticalo na rast tražnje za stanovima, povećanu gradnju, i samim tim povećanu potrošnju cementa – ističe on.
Osim indirektnog uticaja na rast tražnje za stambenom gradnjom, država može da utiče na potrošnju građevinskog materijala preko investicija u infrastrukturu.
U Tadićevom kabinetu pitali smo da li predsednik smatra da je potrebno napraviti neki model koji bi pokrenuo gradnju stanova i tako obezbedio posao za više privrednih grana i više desetina hiljada radnika? Iz kabineta je stigao odgovor: „To nije tema za predsednika.
Inače, iz najsiromašnijih delova zemlje radnici dolaze u velike gradove da zarade crkavicu. „Ne znam šta ću. Ranije sam mogao da biram gde ću da radim. Sada, ako ima posla, pare i ne spominju. Kad dobijemo, dobijemo. Žena je bez posla, imam dvoje male dece. Potucam se po ulicama. Kako ćemo živeti, nemam pojma – žali se jedan od dunđera s juga.
Stanovi za plići džep
Komercijalni direktor „Holcim Srbije" priznaje da odnos ponude i tražnje za stanovima nije u ravnoteži. „Zbog dugoročnog deficita stambenog prostora, trend poskupljenja traje godinama. Mnoge kategorije stanovništva nisu u mogućnosti da svojim primanjima isprate ovo poskupljenje. Njima bi trebalo omogućiti da reše svoje stambeno pitanje izgradnjom stanova na manje atraktivnim lokacijama", predlaže Ilić. Direktor „Metalfera" smatra da bi državni stanovi bili namenjeni građanima sa nižim primanjima. Zečević kaže da na tržištu nema kvadrata za one sa plićim džepom.
.jpg)
