Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna mršava berzanska godina
Berzanska godina za nama nije donela istinski boljitak investitorima, akcionarima i emitentima na ovdašnjem tržištu, te se mirne savesti može okarakterisati kao još jedna izgubljena godina za akcionarstvo u Srbiji.
Ako ne bude nekih velikih iznenađenja poslednjih trgovačkih dana, promet na ovdašnjem berzanskom tržištu u 2012. biće na rekordno niskom nivou, čak ispod 2010. godine kada je zabeležen prosečan dnevni promet od 0,9 miliona evra. Lošoj korporativnoj slici Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doprineo je veći broj faktora, a presudni su bili: nastavak ekonomske krize, nizak nivo zaštite manjinskih akcionara i korporativna afera oko Agrobanke koja je dodatno razočarala i obeshrabrila portfeljne investitore.
Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, godinu privodi kraju u plusu od nekoliko procenata, dok je realno u minusu, ukoliko se ukalkuliše slabljenje kursa dinara koje je bilo intenzivno u prvoj polovini godine. Najkvalitetnije hartije ostale su tako debelo potcenjene i u 2012. godini, što je realna slika kako pre svega strani investitori vrednuju poslovni i investicioni ambijent u našoj zemlji.
Centralna hartija domaćeg tržišta bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je u 2012. zabeležila rast tržišne kapitalizacije za više od petine, te se poslednjih dana stare godine kreće oko nivoa od 740 dinara. Veoma efikasno poslovanje ove najveće kompanije na Beleksu, primena visokih standarda u sprovođenju korporativnog upravljanja, kao i najava isplate dividende za narednu godinu, ohrabrili su ulagače u akcije NIS-a naročito u poslednjem tromesečju koje je ovoj hartiji donelo i gro ovogodišnjeg dobitka. Ipak, činjenica da je vrednost ove kompanije tek za oko 2,6 puta veća od njegove očekivane ovogodišnje dobiti govori koliku neizvesnost portfeljni investitori zaračunavaju kada je domaće berzansko tržište u pitanju.
Najveći dobitnik među akcijama iz korpe indeksa Beleks 15 bio je subotički Veterinarski zavod (VZAS) koji je porastao preko 70 procenata kao posledica sprovođenja ponude za preuzimanje od strane većinskog vlasnika, dok je Energoprojekt holding (ENHL) godinu završio sa rastom većim od 50 procenata. Veliki skok tržišne kapitalizacije ovog građevinara došao je pre svega kao posledica snažnog ulaska u vlasništvo glavnog konkurenta, kompanije Napred, da bi se kasnije u trku za akcijama uključili i menadžeri i zaposleni unutar samog Energoprojekta.
Visoke dvocifrene stope rasta zabeležili su i bečejski Sojaprotein (SJPT) i beogradski Imlek (IMLK). Najveći regionalni prerađivač soje registrovao je snažan rast tržišne kapitalizacije što je bila direktna posledica odluke skupštine akcionara ove kompanije o raspolaganju imovine velike vrednosti koja je akcionarima dala mogućnost prodaje akcija po ceni od 827 dinara. S druge strane, Imlek je priveo 2012. godinu kraju na nivoima blizu istorijski najviših vrednosti, u velikoj meri zahvaljujući sticanju sopstvenih akcija od strane same kompanije. Prodaja Imleka neslavno je propala sredinom godine, ali većinski vlasnik najveće domaće mlekare nije odustao od namere da udomi ovu kompaniju čim se steknu tržišni uslovi. Najveći gubitnik među emitentima iz realnog sektora bio je pirotski Tigar (TIGR) koji je izgubio više od polovine vrednosti usled nezavidne finansijske situacije u kojoj se našla ta kompanija.
Dominantna bankarska akcija bila je niška AIK banka (AIKB) u kojoj, uprkos najavama, grčka ATE banka nije prodala petinu vlasništva, dok je domaći Sunoko znatno povećao vlasnički udeo pre svega tokom letnjih meseci. AIK, ali i sve druge bankarske hartije, u velikoj meri trpeli su u 2012. godini posledice afere Agrobanka pa su akcionari domaćih banaka mahom ostali bez pozitivnog prinosa u tekućoj godini. Najveća domaća banka pod kontrolom države, Komercijalna (KMBN), uprkos oporavku pred kraj godine, zabeležila je dvocifrenu stopu negativnog prinosa, a većem poverenju investitora nisu doprineli ni rekordni rezultati ove banke.
Uprkos prilično sumornoj protekloj godini sentiment tržišta poslednjeg tromesečja bio je daleko optimističniji, ali za vraćanje punog poverenja investitora u ovdašnje tržište akcija nije dovoljan samo skok svetskih berzi, već pre svega mnogo veći napori ovdašnjih državnih institucija u smeru razvoja akcionarstva i berzanskog poslovanja.
Nenad Gujaničić
Sinteza invest grup
objavljeno: 03.01.2013.
