Izvor: Politika, 13.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić upozorava Vladu Srbije
Srbija mora što pre treba da preispita ovogodišnju ekonomsku politiku, jer su svi pokazatelji na kojima se temeljila – u ozbiljnom padu
„Godina nije otpočela dobro.” Ovim, gotovo biranim, rečima guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić otvorio je jučerašnju konferenciju za novinare i u kratkim crtama pobrojao šta ga je navelo na takvu ocenu – inflatorni i kursni pritisci rastu (s njima i ekspanzivnost poreske politike), sve je veći odliv deviza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u inostranstvo i na sve to – opada ekonomska aktivnost.
Zato guverner procenjuje da je već vreme da se osnovni elementi ovogodišnje makroekonomske politike, na osnovu koje je skrojen budžet, temeljno preispitaju, jer nam prete dublje i teže neravnoteže. Da li će i kada to vlada učiniti, nije njegovo da sudi, ali početkom marta u Beograd stiže misija MMF-a s kojom se neće razgovarati o realizaciji sadašnjeg „programa predostrožnosti”, već i o aranžmanu koji predviđa mnogo veće pare i obaveze.
Kada će MMF doći, kako reče guverner, ne zavisi samo od njihove spremnosti i volje, već i od naših potreba. MMF ne dolazi da bi nam rešio nagomilane probleme i budžetske neravnoteže. To je bio i ostaće naš posao. Ako u tom pogledu ništa ne preduzmemo, budžetski deficit biće mnogo veći od planiranih 1,75 odsto.
Guverner je još jednom naglasio da pare od MMF-a ni u jednoj varijanti, ma kolike bile, neće niti mogu ići u budžet, već za jačanje deviznih rezervi. Ozbiljniji aranžman Srbije sa MMF-om biće pouzdan znak ostalim svetskim i evropskim finansijskim institucijama da nam povoljnim zajmovima pomognu u savladavanju recesije i teške platnobilansne situacije. Osnovni cilj u budućim odnosima sa MMF-om, bio je više nego jasan guverner, nije zaduživanje nego prilagođavanje ekonomske politike. Drugim rečima, ne treba da nam MMF nameće šta treba da uradimo. Mi to i sami savršeno dobro znamo. Pitanje je samo političke i društvene spremnosti na to.
Prošlogodišnji deficit plaćanja prema svetu bio je 2,3 milijarde dolara, a taj minus nema odakle da se podmiri, ako izostanu veći prihodi iz sveta, osim iz deviznih rezervi iz kojih je samo od početka ove godine za „peglanje” kursa dinara potrošeno 480 miliona evra.
Inflacija u januaru, prema preliminarnim podacima, bila je 2,2 odsto, a godišnja – 10,1 odsto. Ponajviše, kako je Jelašić upozorio, zbog visokog rasta cena pod kontrolom države – gorivo, komunalne usluge, cigarete, lekovi, PTT" Zbog visokog rasta cena i poreza novčana politika NBS ne može biti drugačija nego restriktivna. A to znači da sadašnja referentna kamatna stopa od 16,5 odsto ne može u dogledno vreme biti manja, bez obzira na to šta vlada čini u pogledu pospešivanja privredne aktivnosti.
Guverner se ozbiljno pribojava da ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda bude jedva u pozitivnoj zoni, a mi smo u sve budžetske i druge projekcije ušli sa 3,5 odsto. Došlo je do ozbiljnog pada industrijske proizvodnje u decembru 2008. od gotovo devet odsto, pada uvoz, s njim i izvoz, kreditna aktivnost banaka i investicije. Nažalost, rastu drugi vidovi potrošnje.
S. Kostić
-------------------------------------------
Šta treba menjati
ekonomsku politiku (svođenjem svih pokazatelja na gotovo nultu varijantu. U najboljem slučaju na 1,5 do dva procenta rasta BDP-a.);
budžet (hitno smanjenje obima i strukture javne potrošnje i jačanje poreskih prihoda kako bi se održao planirani deficit od 1,75 odsto BDP, a više para izdvojilo za kapitalne investicije.);
od MMF tražiti više para „za dozvoljeni minus”, ali uz redefinisanu makroekonomsku politiku (donošenje ozbiljnijih mera za sprovođenje makroekonomske politike, očuvanje deviznih rezervi, smanjivanje trgovinskog i ukupnog deficita i inflacije.)
------------------------------------------------
Olakšice bankama
NBS je, prema rečima guvernera, povećala „prostor” za pozajmice građanima time što je bankamapomerila limit za bruto plasmane stanovništvu sa 150 na 200 odsto osnovnog kapitala. Izuzela je od obavezne rezerve sva zaduživanja banaka u svetu od 1. oktobra 2008. do kraja ove godine. Umanjila osnovicu za obračun obavezne rezerve za iznose kredita koji budu odobreni u skladu sa programom vlade – za privredne investicije 17, a za potrošačke kredite stanovništva do 20 milijardi dinara. Minimalna osnovica za obračun obavezne rezerve iz septembra 2008. produžena je do kraja obračunskog perioda – 18. decembar 2009–17. januar 2010. I na kraju, ali ništa manje važno, banke više ne moraju da od građana zahtevaju polaganje depozita od 30 odsto od iznosa dobijenog kredita.
---------------------------------------------
Blokirano 218 milijardi dinara
Prema jučerašnjim podacima koje je saopštio guverner Jelašić, u Srbiji je za prinudnu naplatu evidentirano 58.069 dužnika. To je 10,8 odsto više blokiranih matičnih brojeva nego 1. oktobra 2008. Na „ledu” je duže od 60 dana bilo 6.650, a svih godinu dana – čak 37.083 dužnika. Ukupan iznos za koji su te firmi blokirane iznosi 218,4 milijarde dinara. Ukupan iznos blokade je 32,3 odsto veći nego jesenas.
[objavljeno: 14/02/2009]
