Izvor: B92, 30.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Veliki ekonomski izazovi
Beograd -- Ukoliko dođe do većeg pada privredne aktivnosti i budžetskih prihoda, moraćemo da se spremimo za revizuju aranžmana sa MMF-om, kaže Radovan Jelašić.
Guverner Jelašić: Investicioni krediti treba da se iskoriste
On je objasnio da će ukoliko ekonomski pokazatelji budu lošiji od predviđenih, u naredna tri meseca u avgustu, kada ponovo dolazi misija MMF-a Srbiju čekati teški razgovori kao što smo ih imali pred ovaj stend-baj aranžman. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Jelašić kaže da će nove usvojene mere o povećanju akciza i taksi na impulse u fiksnoj telefoniji dodatno uticai na inflaciju.
"Naravno, uvek je bolje koristiti neinflatorne mere. Nije dobro kada neko za rešenje problema u Srbiji koristi metode iz Nemačke, Amerike ili drugih razvijenih zemalja. Mi sada imamo puno stručnjaka koji su zastupnici Kejnsa, pa se pitam gde su ti isti ljudi bili da kažu prvi deo njegove misli: „Kada imaš mnogo para, treba da štediš”, a ne samo da ponavljaju: „Kada su loša vremena, treba da se troši”. Pitam se, zašto su ćutali kada smo plivali u privatizacionim prihodima, koji su u međuvremenu potrošeni.
Prema njegovim rečima smanjena kreditna aktivnost posledica je visokih kamatnih stopa za kredite, koji su skupi za posrnulu srpsku privredu.
On navodi da smanjenje referente kamatne stope, koje je moguće uz manju inflaciju, neće biti garancija za veću kreditnu aktivnost banaka.
"Banke drže oko 90 milijardi dinara u hartijama od vrednosti NBS i oko 21,4 milijarde u hartijama od vrednosti Republike Srbije, što ukazuje da je bankarski sektor dovoljno likvidan, pošto su banke navedenu sumu mogle da ulože i u obliku kredita. Međutim, kada je reč o kamatnim stopama, ako bi NBS smanjila obaveznu rezervu, mislim da bi to sigurno uticalo na dodatno povećanje likvidnosti banaka, ali uz veći pritisak na kurs, pri čemu garancije da će biti više kredita nažalost nema", navodi Jelašić.
Guverner Naodne banke, kaže da bi kapitalni izdaci morali ne samo da se ugovaraju, nego i da se ti krediti iskoriste, kako bi privreda zaista mogla da se pokrene.
"Sa stanovišta ekonomske politike primat bi trebalo da imaju infrastrukturne investicije, strukturne reforme, završetak vlasničke transformacije i slično. Mi sada plaćamo ceh za ono što u ekonomskom smislu nismo uradili, a morali smo. Takođe, plaćamo ceh za ono što nismo uradili u političkom smislu, pa dok članice EU dobijaju milijarde i milijarde, zemlje kandidati nešto manje, mi u toj podeli bukvalno dobijamo mrvice", kaže Jelašić.
Uskoro nova regulativa za banke
Do kraja aprila i domaće i strane banke u Srbiji imaju rok da se izjasne da neće smanjivati kreditnu aktivnost, kao i da neće iznositi novac iz zemlje. Jelašić navodi da ima banaka koje su se već izjasnile za takvu saradnju.
"Dobra vest je da će i građani od ovog poteza NBS imati koristi. S jedne strane oni koji nisu kasnili u otplati rata mogu da računaju da će im banke produžiti rokove otplate kredita, a takođe moći će da svoje kredite iz evra prebace u dinarske".
"Sa ovom regulativnom NBS će ublažiti efekte krize i na kvalitet kreditnog portfelja banaka. Takođe, nadamo se da će ljudi koristiti mogućnost manjeg izlaganja deviznom riziku. Jer, iako jedan veliki broj političara misli da zna koliki će biti kurs i referentna kamatna stopa, ja, nažalost, to odgovorno ne mogu da tvrdim", kaže Jelašić.
