Izvor: B92, 04.Dec.2009, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftini stanovi od januara?
Beograd -- Projekat masovne izgradnje jeftinih stanova mogao bi da bude pokrenut od januara naredne godine, a za tu namenu budžetom je opredeljeno dve milijarde dinara.
Osnovni uslov za realizaciju projekta da građevinari prihvate manju profitnu stopu, odnosno da očekivanu dobit ostvare iz većeg obima posla, kaže Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog plani Nemanja Komazec.
"Dve milijarde dinara nije suma dovoljna da država bude >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investitor u takvom projektu i zato smo se opredelili za varijantu da subvencionišemo kamate na kredite za projektno finansiranje. Detalji o uslovima i visini kamatnih stopa biće utvrđeni nakon dogovora građevinskih firmi, poslovnih banaka i države, a uredba kojom će to pitanje biti regulisano očekuje se početkom januara”, kaže Komazec.
On dodaje da je pre toga potrebno definisatiprogram masovne gradnje, što se očekuje u naredne dve do tri nedelje.
Izbor lokacija za jeftine stanove biće prepušten investitorima
Program jeftine stanogradnje prvi je u avgustu najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji je tada saopštio da bi samo u Beogadu bilo izgrađeno 20.000 stambenih jedinica po ceni od 500-600 evra po kvadratu, ali na obodima prestonice.
Komazec podseća da će izbor lokacija na kojima će se graditi objekti biti prepušten investitorima, ali naglašava da neće biti subvencionisana izgradnja stanova u ekstra i prvoj zoni.
"Cena kvadrata jeftinih stanova, će zavisiti od lokacije do lokacije. Takođe, banke, će osim najniže utvrđivati i najvišu moguću cenu kvadratnog metra. Na taj način izbeći će se raširena pojava da investitori „drže na čekanju" stanove sve dok ne postignu visoku cenu na tržištu, tako da će objekti izgrađeni u okviru ovog programa biti odmah stavljani u promet”, tvrdi Komazec.
Prema njegovim rečima kupcima će dodatna pogodnost biti program subvencionisanih stambenih kredita za gotove stanove, ali i objekte u kojima je završeno 80 odsto radova.
"Iako uredba koja omogućava jeftinije kreditiranje građana ističe do kraja naredne godine, postoji mogućnost da bude produžena”, navodi Komazec.
Dragan Kopčalić, predsednik kompanije Montera, kaže da projekat masovne jeftine stanogradnje predstavlja odličan podsticaj građevinarstvu.
"Da bi se ozbiljnije spustile cene nekretnina i „otpušilo" tržište, potrebno je da se godišnje gradi najmanje milion kvadrata. U sadašnjim uslovima, u izgradnju ulaze samo firme koje imaju obezbeđenu neku pogodnost na tržištu, a po građevinskim cenama od 500 do 600 evra po kvadratnom metru, investitori bi trebalo da pripreme oko 600 miliona evra. Međutim, ako je država odlučila da uloži oko 20 miliona evra za subvenciju kamata i kada se broju firmi koje će to koristiti dodaju i one koje će deo sopstvene akumulacije uložiti u gradnju, približavamo se obimu proizvodnje koji je potreban da se spuste cene na tržištu”, kaže Kopčalić.
Građevinari: Ništa nismo učinili ako su kvadrati jefitini, a troškovi za grejanje stanova veliki
I u industriji građevinskih materijala mnogo očekuju od najavljenog programa, ali podsećaju da izgradnja jeftinih stanova, ako već iza nje stoji država, mora da podrazumeva kvalitet i primenu standarda koji omogućavaju uštedu energije.
"Ako to budu stanovi u kojima će kupci doveka suočavati sa visokim troškovima grejanja ili hlađenja, onda nismo mnogo postogli. Industrija građevinskih materijala je spremna da ponudi kvalitetne komponente ali se građevinari žale da, kada ih koriste, zbog debljih zidova smanjuju kvadraturu korisnog prostora, a komunalno opremanje državi plaćaju na osnovu ukupne površine objekta”, objašnjava Ljubodrag Knežević direktor fabrike Igma.
O navodi da će građevinari predložiti da država prilikom obračuna troškova komunalnog opremanja isključi kvadrate koji su se „izgubili" zbog ekoloških standarda.
"Mislim da ni kupci neće zameriti što će im zbog upotrebe savremenih materijala kvadrat biti uvećan za 0,2 do 0,3 odsto jer će im to kasnije doneti daleko veće uštede”, kaže Knežević, i dodaje da u konačnoj ceni stana opekarski proizvodi učestvuju sa oko tri odsto, pa je besmisleno na toj poziciji praviti uštede u kvalitetu gradnje.
