Izvor: Politika, 08.Dec.2014, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan zakon je malo za prevarante
Država će doneti propis u nameri da spreči registrovanje firmi koje bi poslužile kao „perionice para”, ali stručnjaci i privrednici tvrde da to nije dovoljno
Država je konačno sročila još jedan zakon protiv biznismena-prevaranata. Direktore i vlasnike preduzeća, kao i kompanije čiji je račun blokiran duže od 120 dana, budući „zakon o privremenim ograničenjima prava lica na obavljanje privredne delatnosti” treba da onemogući da osnivaju nove firme ako je nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njima pokrenut stečajni ili postupak prinudne likvidacije.
O tome da li je predlagač u Nacrtu zakona ponudio optimalna rešenja, predstavnici poslovne zajednice će se izjašnjavati u javnoj raspravi, koja će trajati do 17. decembra.
Sagovornici „Politike” smatraju da je dobro što je Ministarstvo privrede ponudilo propis u nameri da spreči registrovanje firmi koje bi poslužile kao „perionice para”, ili da bi se neko izvukao iz dugova bez kazne.
Ipak, preovlađuje stav da bi predloženi tekst zakona mogao biti bolji, uz opasku da samo jedan zakon i jedna institucija ne može stati na put po pravilu „veoma maštovitim” prevarantima.
– Novi zakon će smanjiti zloupotrebe, ali dok god Poreska uprava ne bude kontrolisala poslovne knjige vlasnika postojeće firme koji je podneo zahtev za registrovanje nove, malverzacije neće biti iskorenjene – ubeđen je Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
– Za svaki pokušaj prevare mora da se odgovara krivično i celokupnom imovinom.
Dr Jovan Rodić, profesor univerziteta u penziji i ovlašćeni revizor, primećuje da za onog kome je izrečena privremena zabrana osnivanja novog preduzeće, taj posao može da obavi bilo ko drugi – prijatelj ili komšija.
Rodić podseća da je u prošloj godini u Srbiji poslovalo 115.613 privrednih društava. U 26.248 nije bilo zaposlenih, a u 22.284 firme vlasnik je imao još jednog zaposlenog. Preduzeća bez zaposlenih, koja posluju po zakonu i dobrim poslovnim običajima, uobičajena su pojava širom sveta, ali se firme bez zaposlenih kod nas često osnivaju da bi se izbeglo plaćanje preuzete robe ili usluge.
Prema godišnjem izveštaju Agencije za privredne registre, u prošloj godini 39.168 privrednih društava imalo je gubitak do visine kapitala. Drugu grupu gubitaša čini 26.614 firmi čiji je gubitak premašio vrednost njihovog kapitala. Taj gubitak je, zapravo, imovina njihovih poverilaca, a on će biti uvećan za troškove stečaja, ukazuje Rodić.
On podseća da je pre deset godina u Srbiji bilo oko 4.000 preduzeća, a povećanje do 115.613, „nezabeleženo u ekonomskoj istoriji”, tumači kao posledicu odredbe u Zakonu o privrednim društvima da je osnivač obavezan da uloži: 100 dinara kapitala (u prethodnom zakonu 500 evra) za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću, odnosno 3.000.000 dinara kapitala za osnivanje akcionarskog društva (u prethodnom zakonu 10.000 evra za zatvoreno, a 25.000 evra za otvoreno akcionarsko društvo).
– Posledica ovako minorno utvrđenog osnivačkog kapitala je da se masovno osnivaju društva s ograničenom odgovornošću. To društvo posluje dok poverioci tolerišu nenaplaćena potraživanja, a zaposleni neisplaćene zarade – tvrdi Rodić.
– Kada ta tolerancija prestane, vlasnik, ne poštujući najznačajnije životno pravilo: Ne čini drugom ono što ne želiš da tebi drugi učini, osniva novo društvo s ograničenom odgovornošću, a postojeće prepušta stečaju. Stečaj se završava bankrotstvom, jer je imovina manja od obaveza. Dakle, gubitak su platili poverioci i zaposleni, koji je neuporedivo viši od gubitka vlasnika u iznosu od 100 dinara uloženog kapitala. Otuda i desetine hiljada preduzeća u stečaju.
Rodić ponavlja više puta isticano zalaganje da se visina kapitala, koju vlasnici (osnivači) treba da ulože u novoosnovano preduzeće, može utvrditi jedino osnivačkim bilansom, koga, nažalost, naše zakonodavstvo ne poznaje.
Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća, smatra da najveći broj predloženih zakonskih rešenja u novom zakonu o privremenom ograničenju prava lica na obavljanje privredne delatnosti proističe iz potpunog nerazumevanja okolnosti u kojima posluje privreda.
– Uspešno poslovanje ne zavisi samo od dobre volje, sposobnosti i poslovnog morala vlasnika – kaže Knežević.
– Efikasnost poslovanja mnogo je kompleksnija. Uslovi na tržištu su presudniji za uspešno poslovanje od sposobnosti pojedinca. Poslujemo u zemlji sa izuzetno malom tražnjom i ogromnim poreskim i parafiskalnim zahvatanjima. Sa najvišim kamatnim stopama u Evropi, sa neefikasnim pravosuđem koje je matrica efikasnog poslovanja. Zatim, diskriminatorskim subvencijama, nestručnim stečajnim upravnicima i političkim nameštenicima.
Ipak, Knežević tvrdi da je najveći generator nelikvidnosti privrede država. Kad bi ona odmeravala svoja zahvatanja prema mogućnosti privrede i efikasno sprovodila zakone, bilo bi mnogo manje stečajeva.
Za početak, kaže Knežević, država bi trebalo da obaveže 26.000 firmi bez zaposlenih da moraju da prijave barem osnivača. Ne bi bilo na odmet i obavezati državu, javna preduzeća i firme u restrukturiranju da plate svoje obaveze privrednicima.
A. Mikavica
objavljeno: 07/12/2014
