Izvor: Blic, 20.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jan Vilhem Blankert: Dug je put SRJ do EU
Jan Vilhem Blankert: Dug je put SRJ do EU
BEOGRAD - Teško je odrediti precizan rok u kojem bi Jugoslavija mogla postati punopravni član Evropske unije. Moramo biti realni i reći da će to biti veoma dugotrajan proces. Poljska i Mađarska su, na primer, pre 12 godina započele proces integracije, koji bi sada trebalo da bude okončan. Ove zemlje čekaju da svaka zemlja članica EU u svom parlamentu ratifikuje sporazum o njihovom članstvu, a nakon toga da taj sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ratifikuje i parlament Evropske unije. To će trajati približno dve godine i kada sve bude gotovo, od početne inicijative će proteći ukupno 14 godina. Verujem da će sličan slučaj biti i sa Jugoslavijom - kaže u razgovoru za 'Blic' Jan Vilhem Blankert, zamenik otpravnika poslova delegacije Evropske komisije u Beogradu
U kojoj fazi na putu ka prijemu u EU je sada Jugoslavija?
- Na samom početku. Sada se radi na takozvanom Asquis Communitare, koji sadrži preko 10.000 strana i u kome se nalaze svi zakoni, propisi i standardi Evropske unije. To zaista podrazumeva detalje; od odlaganja toksičnog otpada i zaštite životne sredine do toga kakav treba da bude sastav čokolade ili na kojoj visini treba da budu postavljeni farovi na traktoru. Cilj ovih, praktično usaglašavanja standarda jeste da svi na teritoriji EU imaju jednake šanse, da svi posluju pod jednakim uslovima. To Komisiju ponekad stavlja u komičnu situaciju. Na primer, kada uzimate novac iz bankomata u Nemačkoj, ako ste Nemac, ne plaćate ništa, ali ako ste stranac morate da platiti neku proviziju. To je diskriminacija i Komisija insistira da svi imaju isti tretman. Pošto banke ne odstupaju od činjenice da u takvoj transakciji imaju troškove, situacija će izgleda biti rešena tako što će sada svima, i domaćima i strancima, biti naplaćivana provizija. Znači, svaka zemlja koje želi da bude članica mora da se prilagodi propisima i oko toga nema pregovora. Prvi sastanak na ovu temu sa jugoslovenskim stručnjacima održan je nedavno, 23. jula. Šta nakon toga?
- Kada se to završi, a potrajaće nekoliko godina, biće potpisan jedan od uobičajenih dokumenata, ugovor o stabilizaciji i asocijaciji, čiji je cilj da pomogne i utvrdi mir, stabilnost i ekonomski razvoj regiona. To otvara perspektivu za dobijanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Ovim projektom su obuhvaćene sve zemlje ovog regiona, odnosno bivše republike SFRJ izuzev Slovenije koja je sada već ozbiljan kandidat za članstvo u EU. Ovaj projekat obuhvata i Albaniju. Prema planu Evropske komisije, do 2006. godine za zemlje ovog regiona biće izdvojeno 4,6 milijardi evra (oko devet milijardi maraka), Jugoslavija će dobijati 240 miliona evra (oko pola milijarde maraka) godišnje. Taj novac namenjen je kako rekonstrukciji zemlje, izgradnji mostova, puteva... tako i prilagođavanju jugoslovenskih propisa propisima Evropske unije. Lako je doneti zakone, ali su neophodna finansijska sredstva da bi te zakone bilo moguće primenjivati. Nedavno je Evropska komisija odobrila Jugoslaviji 300 miliona evra. S kojom namenom?
- Od tog paketa predviđeno je da 240 miliona evra bude uplaćeno direktno Narodnoj banci Jugoslavije. Tu postoji jedna nepotrebna zabuna. Evropska banka za obnovu i razvoj je spremna da pomogne i odobri kredite Jugoslaviji, međutim, bivša SFRJ je uzimala kredite koji nisu vraćeni. Ovih 240 miliona evra omogućiće SRJ da izmiri svoje obaveze prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj i otvoriće joj put za dalju saradnju.
Zbog visine sume, mislim da je važno naglasiti da je ovo vanredni paket pomoći, van predviđenih i pomenutih 240 miliona evra redovne godišnje pomoći.
Šansa za bezbolniju tranziciju Kako ocenjujete započete ekonomske reforme u zemlji?
- Zaista smo impresionirani brzinom kojom nove vlasti sprovode reforme. Svesni smo da će to biti težak posao, ali mislim da će biti mnogo lakše nego kod nekih zemalja iz istočne Evrope. Prvenstveno zbog toga što je Jugoslavija, zbog poznate situacije sa sankcijama, već bila suočena sa padom proizvodnje i padom standardom građana. Zbog toga se stiče utisak da vaša zemlja ima šansu da lakše prođe kroz proces tranzicije. Stvar je u tome da ta šansa bude i iskorišćena.
