Izvor: Blic, 30.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagode i med najbrže donose profit
Brokeri će uskoro postati taksisti, a oni pametniji među njima će učiti da voze traktore kako bi mogli da rade za poljoprivrednike. A mladi poljoprivrednici će voziti „lamborginije", rekao je nedavno u razgovoru za „Biznis vik" Džim Rodžers, slavni investitor koji je poslednjih godina jedan od najglasnijih zagovornika tržišta robe. On investitorima savetuje ulaganje u poljoprivredu, ocenjujući to najboljom investicijom u sledećih desetak godina. „Godinama su mešetari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hartijama od vrednosti bili na vrhu, a sada se vremena menjaju", odlučan je Rodžers.
Naši stručnjaci nisu toliki optimisti, ali smatraju da neka dobit ipak postoji. Deonice su potonule, zbog gubitaka mnogi su se opekli na fondovima, a nekretnine, ako im nije drastično spuštena cena, više nije tako lako prodati.
Bilo kao dodatni izvor prihoda u krizi, bilo kao povratak prirodi, poljoprivreda mnogima postaje privlačna investicija, a i sve više ljudi ostaje bez zaposlenja...
Internet forumi bruje o isplativosti lešnika i visokoj ceni trupaca orahovog drveta, a brojke koje se tamo pojavljuju mogle bi neke stanovnike asfalta barem vikendom da odvuku na selo. Devedesetih se, na užas zelenih, pisalo o činčilama i o uspehu njihovih uzgajivača, a u poslednje vreme su ih, barem medijski, zamenili puževi. Očekivana dobit je poprilična, pa o njihovom uzgoju razmišljaju čak i ljudi za koje ne biste očekivali da su uopšte u stanju da uzmu u ruku ovu sluzavu životinju.
Pokušali smo da istražimo odakle da počnete i koliko se isplate ulaganja u pojedine poljoprivredne kulture, one koje su odgovarajuće našem podneblju i za koje već postoje navika i tražnja potrošača. Naravno, pod pretpostavkom da na raspolaganju imate obradivo zemljište, u slučaju šampinjona i meda čak i manje od toga.
Milan Prostran: Oprez, tržište je teško predvidivo; Mihajlo Nikolić: Preporika za ribizle i trešnje; Vukašin Bjelić: Neiskusni da počnu od povrtarstva
„Osobama koje su neiskusne u poljoprivredi, povrtarstvo pruža bolju perspektivu. Nisu potrebna velika ulaganja, greške se lakše ispravljaju, a brži je obrt nego u voćarstvu. I tržište je zahvalnije. U kriznim vremenima građani će pre kupiti povrće, jer se voće smatra luksuzom. Da bi četvoročlana porodica mogla da živi od povrtarstva, potrebno je da eksploatiše bar 500 m2 plastenika i obavezno bar 10 puta veću površinu na otvorenom. Pošto u plastenicima usev ranije stiže, na ovaj način se obezbeđuje stalno snabdevanje tržišta", kaže za „Novac" profesor Vukašin Bjelić, šef Katedre za povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. On preporučuje da u plastenicima posejete paradajz, papriku, krastavac i zelenu salatu „kako biste cele godine imali neka dešavanja".
Zimi bi valjalo uračunati i troškove grejanja, koji u ukupnim troškovima proizvodnje mogu iznositi od 50 do 70 odsto.
Voćarstvo podrazumeva duži period investiranja. Kako za „Novac" kaže profesor Mihailo Nikolić, šef Katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, jedino jagode mogu u istoj godini da vrate sredstva koja ste u njih uložili. Treba imati u vidu i ribizle koje su deficitarne na tržištu, a traže manja ulaganja od jagoda. Prednost ribizla je i što se bere u mesec dana, pa se time mogu baviti i delimično zaposleni građani.
„Maline će još dugo biti naš izvozni artikal broj jedan, ali su aktuelne samo za područje zapadne i centralne Srbije. Izvozni artikal broj dva je višnja. Međutim, trebalo bi favorizovati šljive, jer ima uslova na čitavoj teritoriji Srbije, a nemamo dovoljno šljiva. Posebno bih preporučio trešnje, gde god za to ima uslova, jer je to jedna od najperspektivnijih vrsta u svetu", smatra profesor Nikolić.
On kaže da bi početnici trebalo da izbegavaju jabuke i kruške, jer su komplikovane za gajenje. A ako razmišljate da uložite u orah, treba imati u vidu da je on u punom rodu tek za osam do 10 godina.
U Udruženju za poljoprivrednu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije kažu da ćete najbolje proći sa pšenicom, kukuruzom i uljanicama, vođeni pretpostavkom da ćemo hleb i ulje uvek morati da kupimo.
„Tržište je teško predvidivo. Kada se pojavi višak hrane, cene padnu u odnosu na prošlu godinu. U poljoprivredu ipak treba ulagati, ali to važi prvenstveno za one kojima je to osnovno zanimanje. Mislim da bi masovni povratak zemlji bio velika zabluda", rekao je za „Novac" Milan Prostran, sekretar Udruženja.
Ako ste rešili da se upustite u agrarnu avanturu, možete računati i na pomoć Ministarstva poljoprivrede. Neophodno je da prijavite poljoprivredno gazdinstvo, površinu, setvenu strukturu i da podnesete zahtev za pojedinačne subvencije. Međutim, ova plaćanja se uglavnom realizuju tek posle kupovine sadnog materijala, na osnovu priloženih računa. To se obično dogodi tek naredne godine.
Najisplativije kulture
Jagode
Ako ulažete u jagode, računajte da vam za hektar treba oko 15.000 evra. To podrazumeva oko 40.000 biljaka na hektaru, plus kvalitetan sad i materijal, pripremu zemljišta, folije, sadnju i sistem za navodnjavanje. Ovakvo ulaganje će vam doneti oko 20 tona voća, čija je prošlogodišnja cena po kilogramu iznosila u proseku 1 evro (industrijska je bila oko 60 centi, dok je pijačna cena za dobar kvalitet bila oko 100 dinara). Podsticaji države idu od 70.000 do 500.000 dinara po hektaru za sertifikovane kategorije.
Šampinjoni
Da bi se gajile pečurke, potrebna je zatvorena higijenska prostorija u koju se ubacuju metalni rafovi, pa se po njima slažu džakovi komposta. Raf dužine tri i visine dva metra košta od 8.000 do 12.000 dinara. Obavezno je da kupite klima-uređaj, za koji treba izdvojiti od 250 do 350 evra. Šampinjoni zahtevaju da se održava temperatura od 21 stepen. Džak komposta, ako uračunamo zemlju i najlon prstenove, do berbe košta 270 dinara, a daje 4-5 kg šampinjona. Berba počinje nakon 38 dana, i to pre nego što se pečurke otvore. Kilogram prve klase se otkupljuje po ceni od 100 dinara. Tako su rashodi po džaku komposta 270 dinara, a zarada oko 500 dinara. Šampinjoni se mogu gajiti tokom cele godine.
Med
Prvo ulaganje u pčelarstvo je ulaganje u sticanje odgovarajućeg znanja, a to može trajati oko dve godine. Onda već možete kupiti nekoliko košnica za početak. Milorad Čakovan iz Smederevske Palanke počeo je sa pet košnica pre 10 godina, da bi danas imao 20 košnica. „Ako bih morao da živim samo od pčelarenja, trebalo bi da imam oko 100 košnica, a to je veliko ulaganje. Ovako, od 20 košnica, napravio sam 600 kilograma meda prošle godine i zaradio 180.000 dinara, što nije malo", kaže Milorad Čakovan. On kaže da prvo treba kupiti pristojnu centrifugu, koja košta oko 250 evra. Košnica je oko 50 evra, dok rojak košta 30 evra. Čakovan misli da je veći problem kome prodati med, ali u Savezu pčelarskih organizacija Srbije su optimistični. Oni kažu da je EU najveći potrošač meda na svetu, a uvozi čak 50 odsto. Država će, po prvi put od ove godine, davati pčelarima subvencije po košnici.
Maline
Stevo Stevanović, penzioner iz Ivanjice, zaradio je oko 300.000 dinara na malinama prošle godine. Na sedam ari zemlje zasadio je 10.000 sadnica malina. Struna sadnica košta od pet do 10 dinara, a mogu da se izvlače iz prošlogodišnjeg roda. Tu su ulaganja u herbicide, đubrivo, pa i radnu snagu za branje (na jednom hektaru angažuje se 10-20 ljudi). Stevanović svake godine obere oko 1.500 do 1.600 kg malina na sedam ari, koje se potom prodaju hladnjačama. Prošle godine je cena po kilogramu iznosila 195 dinara, ali ove godine se očekuje da će biti niža, oko 150 dinara po kilogramu. Država subvencioniše svaki novi hektar pod malinama od 70.000 do 240.000 dinara u zavisnosti od toga da li je sadni materijal sertifikovane ili standardne kategorije.
Paradajz, krastavac...
Za povrtarstvo država obezbeđuje 12.000 dinara po hektaru obradive površine, bez obzira na to o kojoj povrtarskoj kulturi je reč. Što je dovoljno tek druge godine, jer najpre morate uložiti u infrastrukturu. Najveći trošak je podizanje plastenika, od 10 do 60 evra po metru kvadratnom. Potreban je i sistem za navodnjavanje, koji bi za pet ari iznosio od 3.000 do 5.000 dinara. Ali, porodica Bajčić je, na primer, napravila tri hobi-plastenika za manje od 2.000 evra. Za rasad su uložili oko 200 evra. Oni kažu da je bolje kupiti kvalitetno seme, jer je ono otpornije na bolesti, manje se prska, pa je i zdravije. Najzahvalniji i najotporniji je paradajz. On postiže dobru cenu na pijaci (oko 100 dinara po kilogramu prošle godine) i najprodavaniji je. Krastavac je nešto zahtevniji u pogledu temperature, jer ne raste ako mu je hladno. U jesen valja posejati rotkvice, a u zimu zelenu salatu.
Kupio štos pre nekoliko godina u Srbiji
Mladi voćar Marko Blažević iz Hrvatske, u dva plastenika uzgaja 30.000 sadnica jagoda sistemom vertikalnog uzgoja. Sadnjom četiri sadnice u devet stiropornih posuda naslaganih jedna na drugu, površinu potrebnu za uzgoj ove količine sadnica smanjio je deset puta. Kaže da je „štos kupio" u Srbiji, u Subotici pre nekoliko godina. Uložio je u proizvodnju oko 150.000 evra i pokrenuo posao. Računica mu je sledeća: na minimalnom broju od 30.888 sadnica jagoda, samo u jednoj berbi (a ima ih četiri tokom godine), jedna sadnica mora da da 15 plodova, a druga berba 25 plodova, što osigurava minimalnu zaradu od istih onih oko 150.000 evra. Jagode se sada u sezoni prodaju po ceni od 2,6 evra po kilogramu.
