Izvor: N1 televizija, 03.Nov.2016, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj EBRD: Rast u Srbiji 2017, moguć rizik Železara
Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je izveštaj u kome navodi da, nakon snažnog rasta od 2,9 procenata u prvoj polovini 2016, očekuje se da će srpska ekonomija doživeti rast od 2,5 procenata za 2016, i 2,7 procenata tokom 2017.
"Privatne investicije će nastaviti da budu glavni pokretač rasta, podržane povećanjem potrošnje, na koje će uticaj imati i manji doprinos izvoza. Glavni rizik u projektovanom rastu dolazi od potencijalne povećane proizvodnje u nedavno legalizovanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Železari, gde je novi vlasnik iz Kine najavio ambiciozne investicije i proizvodnju, dok je razvoj cena nafte u budućnosti i potencijalna slaba potražnja (pogotovu u automobilskom sektoru) mogu da dovedu do usporenog rasta sledeće godine", navodi se u saopštenju EBRD.
Srednjoročna prognoza je pozitivna, ali će zavisiti od reformi predviđenih programom MMF-a, od daljeg poboljšanja investicione klime, rešavanju problematičnih kredita i restrukturiranju preduzeća kako bi se poboljšao kreditni rast, i ubrzavanje implemetnacije velikih infrastrukturnih projekata, dodaje se u saopštenju.
Kako se dalje navodi u izveštaju o ekonomskim izgledima za zemlje regiona, za 2016. prognozira se rast u čitavom regionu, koji si "potpomogli" poboljšane projekcije za Srbiju i rast u Rumuniji.
"Ljudi u tranzicionim zemljama misli da je velika nejednakost"
U odvojenom izveštaju "Tranzicija za sve: Jednake mogućnosti u nejednakom svetu", navodi se da ljudi u tranzicionim zemljama u većini dele mišljenje da je nivo nejednakosti visok i da raste, upozorava se u izveštaju EBRD.
Od početka tranzicije države regiona u kome je angažovan EBRD, uključujući Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, napredovale su u približavanju razvijenim ekonomijama po prihodima, životnom standardu i smanjenju siromaštva ali to ljudi ne vide baš uvek.
Kako se navodi u objavljenom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj, samo manjina ljudi u post-komunističkim zemljama zaista je osetila rast prosečnih prihoda u svojoj zemlji a u nekim zemljama je situacija sa raspodelom prihoda danas gora nego što je bila 1989.
Iako nejednakost u prihodima u regionu ostaje "umerena" po međunarodnim standardima, bogatstvo je u zemljama u tranziciji još više koncentrisano među bogatašima nego u uporedivim ekonomijama u svetu.
