Izvor: S media, 05.Sep.2009, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izlazimo iz krize do jula 2010!
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da je situacija u srpskoj ekonomiji danas daleko bolja nego pre tri meseca, a da se iduće godine očekuje rast društvenog proizvoda od 1,5 odsto.
Kraj krize je na pomolu, a već polovinom 2010. godine doći će do rasta privredne aktivnosti u Srbiji i na to ukazuju povoljniji proizvodni rezultati u poljoprivredi, crnoj metalurgiji i prehrambenoj industriji, istakao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je naglasio da će >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << očekivani rast bruto društvenog proizvoda sledeće godine biti 1,5 odsto.
Guverner je rekao i da je makroekonomska situacija u Srbiji sada znatno povoljnija nego pre tri meseca.
- Ekonomska aktivnost se stabilizovala i pad je zaustavljen, a došlo je i do znatnog pada premije rizika zemlje. Procenjuje se da će pad BDP-a u drugom tromesečju ove godine iznositi 4,4 odsto, a NBS očekuje da za 2009. godinu pad BDP-a bude 3,6 odsto, što je za oko 0,4 odsto manje nego što je projektovao MMF. Inače, Fond je za 2010. godinu krenuo sa projekcijom rasta od jedan odsto, ali uspeli smo da ih ubedimo da će BDP biti veći za 1,5 odsto - naveo je Jelašić, i dodao da se prelaz na privredni rast u narednoj godini očekuje u drugom, ili najkasnije trećem kvartalu.
Ipak, on je naglasio da bi neuspeh pregovora s MMF-om, zakazanih za 20. oktobar, mogao da destabilizuje ekonomsku situaciju u Srbiji, što smatra malo verovatnim.
- Eventualni neuspeh razgovora sa Fondom ne bi toliko imao uticaja na devizne rezerve, jer ni od prve tranše sredstava nije iskorišćen nijedan dinar. Posledice bi se projektovale na rizik zemlje i spremnosti banaka da se dodatno zadužuju. Ugovor sa bankama postignut u Beču početkom godine da zadrže isti nivo kapitala u Srbiji bio bi ugrožen, a dovelo bi se u pitanje i finansiranje povećanog deficita budžeta - kaže Jelašić.
On, međutim, ističe da nije pitanje „da li će Srbija postići dogovor sa MMF-om, već samo kada će se to dogoditi". Jelašić smatra da je najbolje da dogovor bude postignut krajem oktobra, kada se očekuje nastavak druge revizije aranžmana MMF-a.
Guverner je podsetio da Vlada Srbije do sredine oktobra treba da definiše konkretne mere za smanjenje javne potrošnje.
- Da bismo u 2010. godini imali budžetski deficit od oko 3,5 odsto BDP-a potrebno je fiskalno prilagođavanje od 50 do 60 milijardi dinara. Znači, Vlada može da uradi dve stvari, poveća prihode ili smanji rashode. Vlada se odlučila za smanjenje rashoda, a konkretan plan videćemo krajem oktobra - naglašava Jelašić.
Inflacija pod kontrolom
Jelašić je naglasio da je Narodna banka ispunila sve kriterijume dogovorene sa MMF-om jer je inflacija u planiranim okvirima, a devizne rezerve su iznad utvrđene granice.
- Procene NBS su da će inflacija na kraju 2009. godine biti devet odsto, što je jedan odsto manje od predviđene gornje granice, i to bez obzira na to što će rast cena koje su pod kontrolom države biti veći od dogovorenog raspona od 13 odsto. Takođe, do kraja ove godine moguć je rast kontrolisanih cena usled poskupljenja naftnih derivata, PTT i komunalno-stambenih usluga i cigareta, dok bi lekovi trebalo da pojeftine za četiri odsto. Procenjena inflacija za 2010. godinu je od četiri do osam odsto - kaže Jelašić, i dodaje da je devizna štednja za 452 miliona evra veća nego na kraju prošle godine.
On dodaje i da kresanje rashoda ne znači samo smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, već i uštede u „diskrecionim izdacima", transferima lokalnoj upravi, izdacima za penzije, plate, investicije...
- Na Vladi je da odluči koju će kombinatoriku da primeni u smanjenju rashoda i da li će biti povećanja prihoda, i da li samo PDV-a ili i drugih poreza. Prema proceni NBS-a, eventualno povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto uticalo bi na rast cena za jedan procenat - rekao je Jelašić.
Bez subvencija slaba privreda
Komentarišući predlog MMF-a Vladi Srbije da počne postepeno ukidanje subvencionisanih kredita, Jelašić je naglasio da MMF nije insistirao na tome.
- Fond smatra da je bolje da se sada polako ukinu subvencije za kredite jer je manje pritisaka zbog zaustavljenog pada privredne aktivnosti. MMF veruje da srpskoj privredi nije više potrebna dodatna podrška Vlade. To je njihova sugestija, a odgovor od Vlade dobiće na pregovorima krajem oktobra. Činjenica je da je veliki deo kredita banaka zamenjen subvencionisanim kreditima, i da su oni mnogo brže rasli od komercijalnih kredita - istakao je Jelašić, i dodao da bi bez subvencionisanih kredita pad privredne aktivnosti bio mnogo veći.
.jpg)
