Izvor: Studio B, 06.Sep.2014, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgradnja novih energetskih kapaciteta
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila u Kladovu, gde se obeležava 50 godina od početka izgradnje hidroelektrane Đerdap, da je plan vlade da Srbija ponovo postane izvoznik struje, za šta je neophodna izgradnja novih energetskih kapaciteta.
Mihajlović je, na svečanoj akademiji u Kladovu, rekla da bi tome svakako doprinela izgradnja hidroelektrane Đerdap 3, ističući da je to jedan od strateških projekata.
"Obeležavamo danas 50 godina početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << radova na hidroelektrani Đerdap i to je za Srbiju bio veoma značajan i ogroman graditeljski poduhvat, i tada i danas, ali ono što je opomena za sve nas jeste da moramo da gradimo i da se bavimo proizvodnjom električne energije", rekla je Mihajlović.
Na pitanje kada će početi izgradnja Dejrdapa 3, Mihajlović je rekla da se o tom važnom projektu govori već dugi niz godina, a da su pre oko godinu i po dana počeli prvi razgovori sa Rumunijom, bez obzira na to što će ta hidroelektrana biti na srpskoj strani.
"Verujem da smo blizu toga da razgovaramo i sa potencijalnim partnerima koji bi ušli u izgradnju jednog takvog projekta. To je za Srbiju značajno, jer je to mogućnost da na neki način čak utičemo na cenu električne energije u regionu", rekla je Mihajlović.
Svečanoj akademiji u Kladovu prisustvovali su i ministar energetike Aleksandar Antić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i direktor EPS-a Aleksandar Obradović.
Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan je i višenamenski objekat, izgrađen 10 kilometara uzvodno od Kladova odnosno na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more.
Izgradnja tog sistema počela je 7. septembra 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno i na srpskoj i rumunskoj strani.
To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara, a reč je o simetričnoj konstrukciji, projektovanoj tako da i Srbija i Rumunija, koje deli Dunav, raspolažu istim delovima glavnog objekta.
Obe zemlje imaju po jednu elektranu, brodsku prevodnicu i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica.
U elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata.
Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.
Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno.
.jpg)
