Izvor: Politika, 23.Sep.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijski uspeh, a obaveze budućnosti

Prodajom obveznica od milijardu dolara na međunarodnom tržištu zadužili smo se po nešto nepovoljnijim uslovima od zemalja čiji je kreditni rejting sličan našem, pokazuje analiza „Sinteza investa”

Između Dragane S. (35) i države Srbije, bar kada je o zaduženosti reč, gotovo da nema nikakve razlike. Nešto malo više od 40 odsto njene plate opterećeno je dugom, a ovih dana Dragana, koja je farmaceut po struci, razmišlja da uzme potrošački kredit sa rokom otplate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 10 godina kako bi „zakrpila” rupe u kućnom budžetu. Baš to je, pre nekoliko dana uradila i država Srbija, kada se prodajom obveznica na međunarodnom tržištu, zadužila za milijardu dolara. Prema podacima Ministarstva finansija, u avgustu je državni dug naše zemlje dostigao 41,7 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu onome što kao privreda stvorimo za godinu dana. Po zakonu, učešće javnog duga u BDP-u ne može da bude veće od 45 procenata.

Da li se onda naša država, koja je po kamati od 7,25 odsto godišnje prodala hartije od vrednosti, što je prema oceni premijera Mirka Cvetkovića istorijski uspeh, zadužila po povoljnim uslovima? Sudeći prema analizi brokerske kuće „Sinteza invest”, napravljenoj za potrebe „Politike”, Srbija se zadužila po nešto nepovoljnijim uslovima od zemalja čiji je kreditni rejting sličan našem. Tako je susedna Hrvatska, prodajom desetogodišnjih obveznica u dolarima uspela da dobije nešto povoljniju kamatnu stopu – 6,38 odsto. Još bolje je prošla Turska čiji su dužnički papiri, sa istim rokom otplate prodati uz interes od 5,63 procenta. U grupi zemalja sa rejtingom sličnim našim nalazi se i Indonezija, ali će vlada ove države godišnje za svoje dužničke papire investitorima plaćati kamatu od 4,86 odsto. Najpovoljnije su se, čini se, zadužili Filipini, jer stopa na tamošnje obveznice iznosi svega četiri procenta.

Situacija je nešto drugačija kada je reč o obveznicama u evrima. Grčka je, na primer, bila prinuđena da svoje dužničke papire prodaje uz kamatu od čak 22,08 odsto.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza invest” kaže da je od uslova po kojima se zadužujemo u ovom trenutku mnogo bitnije na šta će taj novac biti potrošen. Ako se zna da će milijarda dolara biti potrošena za tekuću potrošnju, odnosno plate i penzije, a ne za investicije i infrastrukturne projekte – onda to baš i nisu pametno potrošene pare.

– Kada razmišljamo o vraćanju duga, iz ugla državnog budžeta nešto malo više od 70 miliona dolara godišnje, koliko treba da platimo na ime kamate, to nije ogromna suma. Međutim, bojim se da to ne otvori put dodatnom zaduživanju države, jer mi imamo i zakonske obaveze koje moramo da ispoštujemo kada je o visini javnog duga reč. Nevezano za nivo od 45 odsto javnog duga u BDP-u opasniji je tempo zaduživanja – kaže Gujaničić i podseća da je pre krize naš državni dug bio oko 33 odsto BDP-a.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, procenjuje da ovo zaduženje ipak jeste povoljno, jer iako bi kod komercijalnih banaka država mogla da dobije istu kamatu, rok otplate zajama je u ovom slučaju duži, što znači i da je dug povoljniji.

– Recimo da je ovo neka donja granica prihvatljivosti, kad se uzme u obzir cena po kojoj se druge države zadužuju – kaže Nikolić i dodaje da će isplativost ovog zajma u narednoj deceniji umnogome zavisiti i od odnosa evro–dolar.

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, misli da je poslednje zaduživanje države vrlo skupo.

– Da bi se to videlo, pitanje je koliko bi trebalo da raste BDP u dolarima da bi finansiranje javnog duga po toj kamatnoj stopi bilo održivo? Odgovor je da u narednoj deceniji ekonomski rast srpske privrede treba da bude oko 7,25 odsto, u dolarima. Čak i da se kurs dolara u odnosu na dinar ne promeni, to bi podrazumevalo da inflacija u Srbiji bude otprilike na nivou Sjedinjenih Američkih Država, što je oko dva odsto, a realni ekonomski rast trebalo bi da bude oko pet odsto godišnje da bi srpski javni dug mogao da se refinansira, što je veoma teško ostvarljivo – smatra Gligorov.

To znači da će ili dug rasti ili da će državna potrošnja morati da se smanjuje. Ni jedno ni drugo nije održivo i to je težak zadatak za srpsku privredu, zaključuje naš sagovornik.

Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, misli da je bolje to što je država obveznice prodala u dolarima, nego da je to učinila u domaćoj valuti.

– Dosad je prodajom hartija od vrednosti u dinarima država bila najbolji bankarski klijent i tako je manje novca plasirano privredi. Ovako je, prodajom deviznih papira na međunarodnom, na domaćem tržištu ostavljen prostor da se privreda povoljnije zaduži kod ovdašnjih banaka – smatra Nikolić.

Anica Telesković

objavljeno: 24.09.2011

Nastavak na Politika...