Izvor: S media, 10.Jul.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Istorijski" ili "besmislen" dogovor?
Trodnevni samit grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja (G8), završava se danas u italijanskom gradu Akvili otvorenim pitanjem da li je na njemu postignut "istorijski" ili "besmislen" dogovor, konstatuje Bi-Bi-Si (BBC).
Britanski javni servis podseća da su predsednik SAD Barak Obama i lideri drugih zemalja G8 ocenili da je postignut konsenzus od istorijskog značaja o smanjenju emisije gasova izazivača globalnog otopljavanja, nasuprot izjavama generalnog sekretara UN >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ban Ki-muna, vodećih stručnjaka za klimatske promene i predstavnika nevladinih organizacija koji izražavaju razočaranje i kažu da je moglo da se postigne daleko više.
Šefovi država ili vlada G8 usaglasili su tri cilja - prvo, da neće dozvoliti da prosečna temperatura na Zemlji poraste za više od dva stepena Celzijusa u odnosu na vreme pre industrijske revolucije; drugo, da bi do 2050. na nivou planete trebalo prepoloviti proizvodnju gasova koji izazivaju globalno otopljavanje; i treće, da će zemlje G8 učiniti više od ostalih i smanjiti emisiju štetnih gasova za 80 odsto, do 2050.
Nakon što su se saglasili oko tih ciljeva lideri Grupe 8 su pokušali da i vodeće zemlje u razvoju -- izmedju ostalih Kinu Indiju, Brazil i Indoneziju -- ubede da i one prihvate te ciljeve ali su u tome uspeli samo delimično.
Najveće zemlje u razvoju su se složile da ne treba dozvoliti da temperatura na Zemlji poraste za više od dva stepena u odnosu na vreme pre industrijske revolucije, ali su odbile da prihavte cilj da se do 2050. na nivou celog sveta prepolovi proizvodnja štetnih gasova.
One zahtevaju da najpre bogate zemlje ispune dva obećanja - da će ozbiljno smanjiti emisiju štetnih gasova na srednji rok, do 2020. godine, i da će obezbediti finansijsku podršku siromašnim državama da se nose sa posledicama globalnog otopljavanja kao što su suše, porast nivoa mora i neprihvatljivi klimatski uslovi.
Evropske zemlje članice Grupe 8 su se već obavezale da će ozbiljno smanjiti emisiju štetnih gasova do 2020. godine, ali na to nije spremna administracija američkog predsednika Obame.
Jedan od njegovih savetnika izjavio je za Bi-Bi-Si da je Amerika, kada je reč o borbi protiv globalnog otopljavanja, izgubila 8 godina u vreme dok je predsednik bio Džordž Buš i da nije realno da sada sebi postavi ambiciozne ciljeve za period do 2020. kao što je to učinila Evropa.
Sam Obama je ukazao da recesija u Americi dodatno otežava razgovore o značajnom smanjenju proizvodnje ugljen-dioksida na srednji rok. On je ipak naglasio da je njegova administracija, za razliku od Bušove, spremna da ponese svoj deo odgovornosti u zaustavljanju globalnog otopljavanja.
I Obama i lideri drugih zemalja G8 ukazuju da je samit u Italiji bio istorijski jer su razvijene i zemlje u razvoju prvi put postigle konsenzus da se nešto mora preduzeti kako bi se zaustavilo globalno otopljavanje.
Na drugoj strani, generalni sekretar UN Ban Ki-mun, većina naučnika i predstavnika nevladinih organizacija nisu zadovoljni. Oni kažu da je pozitivno što su i razvijene i zemlje u razvoju uvažile procenu naučnika da se ne sme dozvoliti porast prosečne temperature za više od dva odsto, jer bi to moglo da ima katastrofalne posledice. Istovremeno medjutim ukazuju da je na samitu u Italiji moglo i trebalo da se postigne više.
Ban Ki-mun kaže da je ozbiljno smanjenje emisije štetnih gasova potrebno daleko pre 2050. i da je Grupa 8 propustila priliku da sebi postavi ambiciozni cilj koji bi ostvarila već do 2020. Još oštrija kritika stigla je od jednoga od najvećih stručnjaka za globalno otopljavanje i klimatske promene, Radžandre Kumara Pačaurija koji je i predsednik Panela UN za klimatske promene.
On je "prilično besmislenim" nazvao obećanje zemalja Grupe 8 da će do 2050. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 80 odsto, jer nije precizirano od kog nivoa emisije će se računati tih 80 odsto.
Razgovori lidera najvećih razvijenih i zemalja u razvoju u Italiji su deo priprema za veliku konferenciju o borbi o protiv globalnog otopljavanja koja se u decembru održava u Kopenhagenu.
Na tom skupu bi, pod okriljem UN, trebalo da bude postignut globalni obavezujući sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova do 2020.
"Glas Amerike" izveštava da su u četvrtak, drugog dana samita grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja, najvažnije teme bile klimatske promene i trgovina u svetu.
U razgovorima su, pored lidera takozvane Grupe 8, učestvovali i lideri takozvane Grupe 5, koju sačinjavaju najkrupnije ekonomije u razvoju - Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika i Meksiko. Ali, za sto su bili pozvani i drugi, zajedno sa nekim medjunarodnim organizacijama.
Lideri G8 saopštili su da bi želeli da donose sveobuhvatne mere i da u diskusije o globalnim pitanjima uključe i druge zemlje. To je protumačeno kao znak sve dubljeg razumevanja da su članice G8 možda najsnažnije zemlje, ali da bez pomoći drugih ne mogu da reše pitanja kao što su svetska ekonomska kriza i klimatske promene, ističe "Glas Amerike".
