Izvor: Politika, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplativije u NIS-u nego na Andrićevom vencu
Prvih pet najplaćenijih menadžera državnih firmi su rukovodioci NIS-a, Aerodroma „Nikola Tesla”, Agencije za kontrolu letenja, EPS-a i „Jata”, čije se plate kreću od 3.000 do više od 7.000 evra
To što je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, pre dva dana poželeo da otkrije kako mesečno prima oko 5.000 evra nije isprovociralo i sve ostale na visokim pozicijama u državnim firmama da pokažu platne koverte. Do ovih informacija se i posle Jelašićevog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << džentlmenskog poteza stiže mahom tako što se menadžment mora vući za rukav.
I dok se sa jedne strane tvrdi kako je nedopustivo zavirivati u tuđi džep, javnost ipak ima prava da zna kolike su plate onih koje poreski obveznici finansiraju iz svog džepa. A takvih nije malo. Prema „Politikinim” dosadašnjim saznanjima, izgleda da je u Srbiji najisplativije sesti u fotelju generalnog direktora Naftne industrije Srbije.
Juče imenovanom novom direktoru srpske naftne kompanije Milošu Saramandiću iz redova DS-a u amanet je ostavljena plata od gotovo 600.000 dinara, odnosno 7.300 evra, bruto. Koliko je to, jasnije je kada se zna da su radnici u Srbiji prošlog meseca kući odnosili u proseku po 28.230 dinara neto. Podsetimo, plata predsednika Srbije Borisa Tadića iznosi 135.500 dinara (oko 1.650 evra), a premijera Vojsilava Koštunice 116.000 dinara (oko 1.400 evra), tako da je gotovo pet puta isplativije biti direktor nacionalne naftne kompanije, nego sedeti u foteljama predsednika ili premijera.
Zarada sa porezima i doprinosima u ovoj kompaniji iznosi u proseku oko 59.000 dinara.
Saramandić može da napravi presedan i odrekne se dela svoje zarade u humanitarne svrhe, ako proceni da je preplaćen. Međutim, to u NIS-u nije do sada bila praksa.
Ništa tanju kovertu kući neće nositi ni dojučerašnji direktor ove kompanije, a sadašnji predsednik upravnog odbora NIS-a, Srđan Bošnjaković, funkcioner DSS-a. Njemu, po pravilu ove kuće, pripada 10 bruto proseka kompanije u kojoj radi.
Bojan Krišto (G17 plus), generalni direktor JP Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd, ima 306.000 dinara mesečno neto (oko 3.730 evra), što, prema njegovom mišljenju, i nije mnogo kada se uzme u obzir ukupan profit kompanije.
– Smatram da je neophodno da javnost kritički posmatra rad javnih preduzeća i da se svake godine ocenjuje kvalitet usluga i finansijski rezultat preduzeća, kao i da menadžeri tih javnih preduzeća budu adekvatno nagrađeni, odnosno kažnjeni – kaže Krišto.
Nikola Stankov, predsednik Upravnog odbora Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore, trećeplasirani je na listi najplaćenijih direktora srpskih državnih firmi. Njegova mesečna nadoknada za obavljanje ove odgovorne funkcije, kako je potvrđeno našem listu, iznosi 466.939,15 dinara, što je oko 5.600 evra mesečno.
Prosečna zarada u ovoj državnoj firmi je 160.562,67 dinara, a za jedno od plaćenijih ali i najstresnijih zanimanja smatra se radarski kontrolor leta, čija je zarada 266.484,36 dinara, što je polovina guvernerove plate.
Iako Srbija ima gotovo najnižu cenu struje u okruženju, Vladimiru Đorđeviću, generalnom direktoru Elektroprivrede Srbije, to ne smeta da stane u red prvih pet najplaćenijih menadžera u Republici. On mesečno kući nosi 315.500 dinara, ili gotovo tri premijerske plate. Odnosno sedam prosečnih decembarskih zarada u ovom najvećem javnom preduzeću, gde se plate kreću oko 45.000 dinara.
Ako dolazi sa strane, predsednik upravnog odbora EPS-a mesečno primi 2,5 prosečne plate, što je više od 110.000 dinara. A ako je čovek iz kuće, kao što je Petar Knežević, njegova nadoknada iznosi 90 odsto prosečne EPS-ove plate.
Zarada Saše Vlajisavljevića, generalnog direktora „Jat ervjeza”, iznosi oko 260.000 dinara, što je oko 3.170 evra. On, po pravilu, prihoduje pet prosečnih zarada na nivou kompanije.
Goran Ćirić, generalni direktor Javnog preduzeća PTT Srbija, mesečno zaradi više od 256.000 dinara neto, što je približno zaradi prvog čoveka „Srbijagasa” koji kući nosi šest kompanijskih proseka. Preračunato, Saša Ilić, v. d. generalnog direktora ove firme, na ruke primi oko 252.000 dinara. Inače, prosečna neto zarada za decembar u „Srbijagasu” bila je, kako je potvrđeno, 41.454,48 dinara.
Istu platu ima i predsednik Upravnog odbora, koji tek treba da bude imenovan, napominju u „Srbijagasu”.
Prvi čovek Javnog preduzeća „Transnafta” Nebojša Lemajić zarađuje 230.000 dinara, ili oko 2.800 evra, dok predsednik upravnog odbora Miodrag Manić kao apanažu mesečno dobija 65.000 dinara.
Kolika je plata Milanka Šarančića, direktora „Železnica Srbije”, juče nije bilo moguće saznati. Kako je rekao Mile Lokas, njegov pi-ar, do ovih informacija može da se dođe jedino slanjem pismenog dopisa, na koji se odgovora u roku od tri dana. Slična, da ne kažemo vojnička pravila važe i u komunikaciji sa Javnim preduzećem „Srbijašume”.
Budući da je limit za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana oko 116.000 dinara, koji su menadžeri ovih državnih kuća „prešišali”, ne bi trebalo da zaborave na to da izmire ovaj namet državi do 15. marta.
-----------------------------------------------------------
Šefovske privilegije
Nisu samo astronomske plate nešto na čemu bi obični građani mogli da pozavide direktorima državnih firmi. Sem potežih plavih koverti direktori imaju i niz drugih privilegija. Počev od kompanijskih kartica kojima plaćaju službene ručkove, besplatnog mobilnog telefona, vozača, automobila, službenih stanova..., a pojedini od njih sede u još ponekom upravnom odboru, gde dodatno primaju apanažu.
Anica Nikolić - Jasna Petrović
[objavljeno: 29/02/2008]
