Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jul.2018, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Igor Anić: Balkan u fokusu Nemaca
Strateški fokus ProCredit grupe je Zapadni Balkan i Istočna Evropa, odnosno Gruzija i Ukrajina, dok je većina bankarskih grupacija fokusirana na Zapadnu Evropu. Međutim, činjenica da je ovaj region naš prioritet zapravo je i ključ našeg uspeha jer mi svoje modele prilagođavamo potrebama regiona
Razgovarala: Jelena Aleksić
Zemlje koje su na vreme shvatile da su mala i srednja preduzeća kičma svake jake ekonomije, danas su one na koje se Srbija, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << barem deklarativno, ugleda. Da bi im se imalo približila morala bi mnogo više ulagati u ovaj sektor koji po broju ne zaostaje za prosekom Evropske unije, ali je zato skoro pet puta neproduktivniji. Takođe, samo pet odsto ovdašnjih malih preduzeća izvozi svoje proizvode, a još manje njih to čini stalno. A šta je s poljoprivrednim gazdinstvima? Nije li Srbija agrarna zemlja, a njene oranice jedan od najvećih potencijala domaće ekonomije? Prevedeno, imaju li preduzetnici koji ne barataju milionima priliku da do njih dođu i realizuju svoje ideje jer, šta god da radili, prvo što im je potrebno je novac. Nekada mnogo veći nego što poseduje kućni budžet, sef ili dedovina.
Ovde stižemo do ProCredit banke, koja je u Srbiji celokupan ili bar najveći deo biznisa posvetila upravo kreditiranju malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava i obnovljivih izvora energije, prilično se kloneći propagande namenjene stanovništvu, a naročito one o brzim i lakim kreditima za refinansiranje, zajmovima za uživanje iliti odmore i slično. Štaviše, ovakvih kredita uopšte nema u ponudi, a građanima je na raspolaganju mnogo manji broj zajmova nego u većini banaka. Igora Anića, člana Izvršnog odbora ProCredit banke, pitamo zašto?
Mi radimo na promociji kulture štednje u poslovima sa stanovništvom i smatramo da je veliko potrošačko kreditiranje neodgovorno. Naprosto, to može klijenta dovesti u opasnost jer se ljudi neretko zadužuju preko svojih mogućnosti. Ukoliko neko uzme kredit da bi otišao na more, a vraća ga cele godine, realne su šanse da u nekom trenutku ima problem. Građanima nudimo jedinstvene modele štednje koju klijent uvek može da povuče ukoliko mu zatreba novac. Takođe, vrlo jednostavno može i da doda novac na račun. Mi hoćemo da se pozicioniramo kao digitalna i direktna banka gde klijenti 100 odsto svojih potreba mogu da ostvare elektronski. Pre čak četiri godine uložili smo novac u opremanje samouslužnih zona, gde klijenti 24 sata mogu da uplaćuju novac, isplaćuju i vrše sve transakcije, što im značajno olakšava korišćenje bankarskih usluga.
Zanimljivo je da kreditiranje građana nije u fokusu banke iako stanovništvo u mnogo manjem procentu ne vraća zajmove, za razliku od privrede, koja tradicionalno kuburi sa problematičnim kreditima. Kako to objašnjavate?
Mi to ne osećamo zato što imamo konstantni rast između 15 i 20 odsto godišnje. Zapravo, imamo izvanredan kvalitet kreditnog portfolija. Nenaplativi krediti su ispod dva odsto, dok je prosek na celom tržištu oko devet odsto.
Kako to objašnjavate?
Pristup u analizi kreditnog rizika, razumevanje kako ta preduzeća posluju i prilagođavanje njihovim potrebama. Već godinama pratimo ova preduzeća i s njima imamo partnerski odnos, što podrazumeva i savetovanje koliki zajam da uzmu, kada, kolike ročnosti….
Prošlogodišnji profit banke od 10 miliona evra svedoči da zaista nemate problem u poslovanju, a očito ni vaši klijenti. Koja su to ulaganja koja privredi obezbeđuju stabilnost u poslovanju?
Sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji je najzdraviji i najperspektivniji. Ova preduzeća mogu najviše podstaći razvoj privrede i naše je opredeljenje da ih pratimo. Ako me pitate gde najviše investiraju, to je sigurno sektor prehrane, ali su primetna značajna ulaganja i u metalsku industriju. Firme ulažu u opremu i osnovna sredstava, a zajmovi se u proseku kreću od 100.000 do 2,5 miliona evra. Uz to, mi ih stalno podstičemo da ulažu u obnovljive izvore energije jer tako postaju konkurentniji na stranim tržištima.
Insistirate na kreditima, odnosno investicijama u obnovljive izvore energije. Zašto?
Zato što im to na dugi rok obezbeđuje produktivnost i efikasnost. Cena električne energije kod nas još uvek je niska, ali neće biti doveka, a kad poskupi, to će se direktno odraziti na konkurentnost privrede, pa je važno da oni to shvate na vreme. U našem energetskom bilansu udeo zelene energije je nizak, a postoji ogroman potencijal i u solarnim elektrana, biogasnim postrojenjima, vetroparkovima, mini-hidroelektranama. Mi smo opredeljeni da finansiramo ovakve projekte. Trenutno je udeo zelenih kredita 13 odsto, a naš plan je da do 2019. godine bude 20 odsto.
Na primeru pokazujete koliko vam je važna energetska efikasnost.
U svim našim poslovnim objektima koristimo geotermalnu energiju za smanjenje upotrebe struje za zagrevanje i hlađenje, u automobilskoj floti imamo 50 odsto električnih ili hibridnih vozila, koristimo isključivo led-rasvetu, i sve to, razumljivo, promovišemo i klijentima.
Poslednje istraživanje koje ste uradili pokazuje da raste poslovni optimizam privrednika za ovu godinu. Jeste li to i u praksi osetili?
Da. Od početka godine povećano je interesovanje za investicije, što znači da privrednici veruju da će poslovni ambijent biti bolji, a imamo sve više dugoročnih zajmova, što je opet dokaz da postoji izvesnost u poslovanju jer se ljudi iz biznisa odlučuju da uzimaju ovakve kredite.
Osvrnimo se na poljoprivredu. U odnosu na pozajmice koje su im potrebne, šta biste rekli, kako živi srpski seljak u Vojvodini, a kako u ostatku Srbije?
Postoji disproporcija između razvoja agrara u Vojvodini i u ostalim delovima Srbije. To je posledica strukture poljoprivredne proizvodnje. U prethodnih 15 godina u Vojvodini je primetno ukrupnjavanje poseda, povećanje produktivnosti i to tako da naši proizvođači u prinosima i agrotehnološkim merama ne zaostaju za kolegama na Zapadu. Postoje GPS uređaji, najnoviji kombajni, koriste se mobilne aplikacije, kao i većina dostupnih IT rešenja. Međutim, južno od Save i Dunava stanje je nešto drugačije. Manje je ukrupnjavanja poseda i razvija se uglavnom segment voćarstva i povrtarstva. Ovde je još uvek mnogo gazdinstava u kojima neko radi u firmi, deo proizvodnje se koristi za lične potrebe, a tek deo se prodaje. I to je koncept koji je teško održiv. Naprosto, ne može se biti konkurentan. Mi mnogo radimo sa ovim ljudima. Imamo 30 obučenih ljudi koji razumeju njihove potrebe i mogu da ih savetuju u svakom trenutku, što daje odlične rezultate.
Bankarsko tržište Srbije u poslednje vreme je prilično turbulentno. Ove godine valja očekivati nova spajanja, akvizicije, prodaje… Kao čovek iz branše, možete li prognozirati ono što čeka bankarsko tržište?
Nesumnjivo je da će se na bankarskom tržištu dogoditi dugo očekivana konsolidacija. Državne banke će biti privatizovane, a najverovatnije će doći do određenih ukrupnjavanja i spajanja.
Šta je s vašom bankom? Jedan od čelnika ProCredit grupe nedavno je rekao da čak 45 odsto aktive grupe potiče od pet banaka sa Balkana.
Strateški fokus grupe je Zapadni Balkan i Istočna Evropa, odnosno Gruzija i Ukrajina, dok je većina bankarskih grupacija fokusirana na Zapadnu Evropu. Međutim, činjenica da je ovaj region naš prioritet, zapravo je i ključ našeg uspeha jer mi svoje modele prilagođavamo potrebama ovog regiona.
Kakvi su planovi banke?
Neće biti promena u pristupu. I dalje ćemo snažno podržavati mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva, ali ćemo akcenat staviti i na štednju fizičkih lica.
Pogledajte intervju ---
.jpg)
