Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Nov.2016, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Ana Brnabić: Službenici su lice države
Elektronska uprava, registri sa važnim podacima, jačanje inspekcije, borba protiv sive ekonomije, obuka javnih službenika i funkcionera na svim nivoima i jačanje IT-sektora prioriteti su ministarke Ane Brnabić. Kako to sve uraditi tokom mandata, ministarka objašnjava u razgovoru sa Jelkom Jovanović i Nadeždom Gaće
Ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu Anu Brnabić sačekala su dva neodložna posla započeta u vreme njene prethodnice Kori Udovički. Prvi je >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << uvođenje e-uprave, a drugi racionalizacija broja zaposlenih u oba resora. Elektronskim prijavljivanjem novorođenih beba, a uskoro i elektronskim izdavanjem zdravstvenih knjižica, prvi deo posla je uspešno najavljen, a šta je sa drugim?
“U poslednje dve godine iz državne uprave i lokalne samouprave, na jedan ili drugi način (tehnološki višak ili penzionisanje/prim. N. M.), otišlo je oko 23.000 ljudi”, kaže za Novi magazin ministarka Ana Brnabić: “Važna poruka za sve nas je da Srbija nema glomazan državni sektor, imamo 6,5 činovnika na sto građana, što je manje nego u zemljama EU, gde je 8-8,5. Mi nemamo glomaznu državnu upravu, imamo neefikasnu državnu upravu: sada razgovaramo sa Ministarstvom finansija, koje nam je ključni partner u racionalizaciji, kako da se fokusiramo na mesta gde je ostao višak, ali i na dodavanje tamo gde sada postoji manjak.”
*Gde je stanje akutno?
Uprava za agrarna plaćanja, koja je kičmeni stub poljoprivrede, nema dovoljno ljudi i moramo da je ojačamo, kao i inspekcije koje su veoma važne, ne samo za borbu protiv sive ekonomije nego i za obezbeđivanje fer tržišne utakmice za sve učesnike i obezbeđivanje standarda, kao što je bezbednost hrane za sve građane. Trudićemo se da pružimo podršku Ministarstvu zdravlja i prosveti, to će biti fokusi 2017.
*To znači da zaposleni u državnoj upravi i lokalnim samoupravama ne moraju da strepe od teških rezova?
Zaposleni u državnoj upravi su već prošli ozbiljno teške rezove i mislim da u ovom trenutku ne treba da strahuju. Kod lokalnih samouprava situacija je drugačija, neke su se racionalizovale same, pre nego što je došla direktiva sa republičkog nivoa pokazale su da umeju da štite svoje budžete, smanjuju budžete za plate da bi otvorile prostor za investicije, komunalnu infrastrukturu… One su prošle godine doživele dodatni udar zato što su linearno smanjivane za tri odsto.
Postoje lokalne samouprave koje i danas ne poštuju odluku o maksimalnom broju zaposlenih i na njima će biti fokus, insistiraćemo da kod njih budu drastični rezovi. Kod racionalizovanih ćemo gledati da popustimo malo, da bismo nagradili taj profesionalni menadžment i poštovanje zakona i odluka Vlade Srbije, a i potreba koje kao zemlja imamo da se racionalizujemo zbog profesionalnijeg upravljanja resursima i fiskalne konsolidacije.
*Ključna reč je efikasnost. Percepcija građana je da uprava, a posebno lokalne samouprave, nisu efikasne. Koliko je to tačno i kako promeniti taj stav?
Ima odličnih primera lokalnih samouprava, a postoje one gde je ogroman prostor za efikasnost. U globalu, efikasnost može i mora da se povećava i na centralnom i na lokalnom nivou. Na kontroli budžeta je već mnogo urađeno, a ovo ministarstvo će insistirati na obuci; svaki državni službenik je lice države, ambasador Vlade Republike Srbije, a naši poslodavci su svi oni koji plaćaju porez, građani i privreda. Ali, kao da postoji stalna borba između građana i šalterskih službenika i moramo da promenimo tu percepciju uvođenjem elektronske uprave i obukom javnih službenika.
*Pre nekoliko dana najavili ste rešenje za nagomilane dugove državnih apoteka i domova zdravlja, ali tako što ih država neće preuzimati. Zašto, ako država i dalje preuzima dugovanja RTB-a i pokriva najveće gubitaše?
Dugovanja državnih apoteka u 25 lokalnih samouprava dostigla su 11 milijardi dinara, kamata je mesečno 250 miliona dinara, dug se neprestano uvećava i moramo taj problem rešiti što pre da ne bi imao domino-efekat na druge apoteke, veledrogerije, celu farmaceutsku industriju, državni budžet, na kraju i sve građane ako se opet prelije u – javni dug.
Ključno je pitanje kako su dugovi nastali? Apoteke i domovi zdravlja su decentralizovani, oni su u nadležnosti lokalnih samouprava, negde su vođeni profesionalno, negde nisu, najstrašniji je primer u Pančevu. Ko je odgovoran? Ministarstvo zdravlja nije jer je preko Fonda plaćalo lekove, Ministarstvo finansija neme veze s tim jer je reč o nadležnostima lokalnih samouprava; naše ministarstvo tek nema veze; lokalne samouprave kažu da nemaju para, da su nasledile dugove, ali problem mora da se reši. Jedino što ne sme da se dogodi jeste ponavljanje ranijeg scenarija, pretvaranje tih dugova u javni, jer se tako šalje najnegativnija moguća slika da nema odgovornosti za loše vođenje javnog posla.
Mi smo otvoreni za razne predloge, ali broj rešenja je limitiran, najvažniju reč imaće Ministarstvo finansija, koje mora reći šta je u skladu sa dogovorom sa MMF-om, šta ne, mogu li lokalne samouprave da saniraju te dugove. Svakako ćemo razgovarati s poveriocima da se otpišu kamate jer sad već prevazilaze osnovni dug i da se odobri neki grejs-period za otplatu. Moguće je i menjati zakon o stečaju, da i apoteke mogu u stečaj, što sada nije slučaj, pa da se poverioci izmire iz stečajne mase. Ili da se ide u privatizaciju tih apoteka. Ne prejudiciram rešenje, samo insistiram na dolaženju do rešenja u najkraćem mogućem roku.
*To je relativno lako sa apotekama, razvijen je privatni sektor i izdaju lekove na recept, ali sa domovima zdravlja nema prekih rešenja.
Za domove zdravlja svakako ne može da postoji stečaj, njih ćemo morati na drugi način da saniramo, zbog toga sad i razgovaramo samo o apotekama. Mislim da te tzv. državne apoteke treba da postoje samo u krajevima gde drugih apoteka nema jer se svim građanima mora omogućiti pristup lekovima.
Ključno pitanje koje svi pominju jeste individualna odgovornost. U nekim slučajevima dugovi su nastali očiglednom zloupotrebom i mora se znati imenom i prezimenom ko je vodio te apoteke, a ne da se dug preliva na sve.
*Insistiranje na ličnoj odgovornosti je značajno, ali isto toliko, ako ne i važnije, jeste pitanje kontrole.
Mehanizmi kontrole su postojali, ali niko na njih nije pazio, nije ih koristio. Preko Rino sistema u Ministarstvu finansija i preko našeg ministarstva sada se kontroliše broj zaposlenih, a gledamo kako da unapredimo mehanizme kontrole. Ali, recimo, u tri najzaduženije lokalne samouprave, a to su Kragujevac, Smederevska Palanka i Kosjerić, bez upliva i podrške države nije moguće sanirati problem.
*Kosjerić, koji je dugo bio u vrhu po zaradama zahvaljujući cementari. Kako je došao u ovu poziciju?
Mislim da su oni stradali politički kao opoziciona opština u vreme donošenja zakona koji znamo kao Mlađin, a kad tako mala opština politički strada, teško je naći brzo rešenje.
*Čini se da je tu nezaobilazna decentralizacija, koja je dugo tema, ali išlo se i ide i u jednom i u drugom smeru.
Prvo, ja sam za potpunu decentralizaciju jer je tako vlast najbliža građanima, koji onda mogu da utiču na sva pitanja, pa i na budžet, ali čula sam u Skupštini poslanika koji kaže “da decentralizacija, ali ne po cenu ugrožavanja kvaliteta života građana”, što mi se strašno dopalo.
Suština decentralizacije je davanje mogućnosti lokalnim samoupravama da kreativnošću, znanjem i sposobnostima vode gradove i opštine, a neophodan je i sistem kontrole koji ih neće gušiti, ali će eliminisati ne samo zloupotrebe već i druge probleme.
*Neznanje?
Pa da, grubo rečeno, ali tako je. Kada se udruže neprofesionalizam i neznanje lokalna samouprava ni za 10, 20 godina ne može izaći na zelenu granu. Upravo zbog toga pripremamo novu strategiju decentralizacije. Lično ne volim strategije, akcione planove, radne grupe već konkretne poteze, ali mislim da nam je ova strategija neophodna.
Nekada smo imali veliku i decentralizovanu državu, imali smo te mesne zajednice gde su građani mogli da rešavaju osnovna pitanja, opštine, gradove, okruge; danas okruzi ničemu ne služe, mesne zajednice dobro funkcionišu, recimo u Vojvodini, a negde su ukinute. Posebno je pitanje šta sa gradskim opštinama.
Dalje, neke nadležnosti su prenošene lokalnim samoupravama, ali ne i novac za te poslove, a sa druge strane nekim lokalnim samoupravama politički je davan novac bez nadležnosti i nastao je haos, sada uopšte ne znate imaju li lokalne samouprave para da obavljaju poverene nadležnosti ili nemaju, ili imaju više para nego poslova. Mora se povući crta i to ćemo učiniti strategijom.
U Stalnoj konferenciji gradova i opština, koja nam mnogo pomaže, kažu da država za građane obavlja oko 5.700 poslova, a od tog broja 73 odsto i dalje obavlja centralni nivo, što nije normalno.
U principu, mora se utvrditi šta gradovi i opštine rade i koliko taj posao košta. Ako ja treba da operem ove dve čaše, a nemam vremena pored ostalih poslova da to radim i pitam vas možete li to vi raditi, a vi odgovorite “da” za 60 dinara po čaši. Super, od sada ćete vi prati te čaše i dobijati 120 dinara. Tako se nikada nije radilo. Možemo se vratiti i na apoteke; da li je budžet lokalnih samouprava povećan za onoliko koliko je njihovo prebacivanje u nadležnost na nižem nivou zahtevalo? Najvažnije je dobro projektovati transfere, posebno kada je reč o primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primarnom obrazovanju, danas je gužva u šesnaestercu, tako da kažem, pa se ne zna ko šta radi i koliko šta vredi.
*Uloge i transferi novca nisu usaglašeni?
Kao ni prava i odgovornosti. Apoteke su opet dobar primer: kad prave gubitak ne zna se ko treba i na koji način da ga sanira, ali ako naprave plus taj novac mora da ostane na njihovom računu, niko ne sme da ga povuče! Kragujevac je kao osnivač pokušao da uzme taj novac, ali DRI je zaustavio transfer, s nalogom da se novac vrati Fondu. Ali, ako se višak novca vraća na račun RFZO, zašto je onda briga lokalne samouprave kako rade apoteke i zašto onda Fond ne sanira minus? Fond u tom slučaju kaže da je lekove već platio.
Dakle, crta je neophodna, pretresanje čitavog sistema, što kažu kolege u SKGO koje rade pametne analize, moramo videti šta da recentralizujemo, šta da decentralizujemo, a šta da poverimo privatnom ili civilnom sektoru koji mogu efikasnije da pruže neke usluge.
*Poput socijalnih, na šta NVO sada nemaju prava?
Da. I to sve će biti predmet Strategije, ali mora joj prethoditi ozbiljna javna rasprava, moramo pitati građane žele li da primarna zdravstvena zaštita i obrazovanje budu na lokalnom nivou. To mora biti najkvalitetnije i nije pitanje ko hoće to da radi nego ko može najkvalitetnije da radi.
Onda idemo dalje kroz kontrolu, a tu su elektronski servisi nezamenljiv mehanizam jer u svakom trenutku možete znati ko, koliko kvalitetno, brzo i zakonito radi. Danas to ne možete znati, izuzev kroz direktan razgovor sa građanima ili preko izveštaja za koje ne znate da li su tačni ili ne. Mani se ljudi žale i kroz kabinet i preko Tvitera i trudim se da svakome odgovorim jer nije fer da čovek ne dobije uslugu koju plaća, ne ostvari elementarna prava zbog toga što je neko u lokalnoj samoupravi lenj, što ne zna, što je zatrpan poslom…
*Ili bahat?
Ili bahat.
*Srbija je skočila na Duing listi zahvaljujući elektronskom izdavanju građevinskih dozvola i smanjen je nivo korupcije. Isto očekujete na svim poljima uvođenjem e-uprave?
U pravu ste, elektronsko izdavanje građevinskih dozvola je značajno smanjilo nivo korupcije, jer kad građanin ili privrednik nikoga ne vidi u jednom procesu nema ko da mu “naplati” uslugu. Meni je vrlo važno što sam iz pozicije NALED-a gledala uvođenje tog sistema i rezultate; elektronska uprava omogućava transparentniji, brži i efikasniji rad i bolju kontrolu po svakoj tački posla. Kod elektronskih građevinskih dozvola Veliko Gradište je bilo najuspešnije, ali sistem omogućava da vidite gde je manji procenat izvršenja, odete u tu lokalnu samoupravu i utvrdite u čemu je problem. Možda ne znaju da koriste softver, imaju manjak ljudi ili neće da ga koriste. Elektronskim izdavanjem građevinskih dozvola povećava se i transparentnost rada javnih preduzeća; ranije se na neki papir čekalo i do šest meseci.
*Dok stranka ne prikupi harač?
Sigurno je i toga bilo, sada to nije moguće. I zato je za dve godine Srbija napredovala više od sto mesta, prve godine kada je po uvođenju zakona sve svedeno na jedan šalter, a druge i elektronsko izdavanje. Drugi važan posao je plaćanje poreza preko elektronskog servisa.
*Najavili ste i elektronsko izdavanje zdravstvenih knjižica, koje će eliminisati užasne redove pred šalterima.
Negde sam čitala da je strah od šalterskih službenika jedan od pet najvećih strahova u Srbiji.
*Zbog saginjanja, pre svega?
Da, što je samo po sebi podređen položaj, pa su zbog toga prvo uvedeni otvoreni šalteri. Ponoviću opet – jedini poslodavci ministrima i službenicima jesu građani i privrednici.
*Hoće li knjižice biti besplatne?
Neće, ali postojaće mogućnost da se dostave poštom pouzećem. Sledeći korak je ukidanje ovog nesrećnog stalnog overavanja knjižica na koje su se žalili privrednici. To nije kompletna elektronska usluga, još nismo spremni, ali trudićemo se da u naredne dve godine budemo spremni.
*Povezivanjem baza i uvođenjem registara?
Počeli smo da radimo na povezivanju šest institucija s najvećom bazom podataka, završen je tender i kada sistem pustimo u rad 1. juna sledeće godine u potpunosti će zaživeti Zakon o opštem upravnom postupku. Reč je o bazama podataka MUP-a, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Nacionalne službe za zapošljavanje, Poreske uprave, Centralnog registra socijalnog osiguranja i PIO fonda. Tih šest institucija ima 80 odsto svih baza podataka i, kada to uvežemo, samo na izdavanju petnaestak uverenja koja građani najčešće traže ukinućemo 6.700.000 papira godišnje. Sve će biti dostupno na jedan klik.
*Hoće li to, recimo, ukinuti ili bar smanjiti vreme čekanja na penziju, od zahteva do prve penzije?
Da, jer će svi podaci biti na raspolaganju na jednom mestu.
Posle povezivanja baza, predstoji nam formiranje registara, a to su: jedinstveni registar građana, registar cele privrede, adresi registar i registar nepokretnosti, katastar. Kada bismo ova četiri registra imali do kraja mandata, imali bismo državu koja potpuno drugačije izgleda i funkcioniše, pruža znatno više usluga, što je glavni cilj.
*Konsultujete se s poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti.
Ozbiljno radimo sa gospodinom Šabićem, pošto svi podaci moraju maksimalno biti zaštićeni.
*Koliko lokalnih samouprava nema e-upravu?
Većina. Reći ću vam podatak koji me frustrira; rok za prenos podataka iz matičnih knjiga se neće, a samo 22 lokalne samouprave su završile posao i još 27 koje su ispod 50 odsto. A jedna ima nula odsto.
*U vašem fokusu ranije je bila siva ekonomija, kako sada sagledavate taj problem i gde vidite rešenja?
Prema konzervativnoj proceni nekih 30 odsto BDP-a se gubi u sivoj ekonomiji, a verovatno i više. Za borbu protiv sive ekonomije veoma je važna percepcija građana o tome jesu li dobili odgovarajuću i zadovoljavajuću uslugu, koju plaćaju kroz poreze. To je problem šta je starije kokoška ili jaje, da čekam da mi država bude odgovornija prema meni ili da joj odmah pomognem u tome. Daću banalan primer; recimo građani i funkcioneri greše kad misle da nekom prijatelju koji ima restoran treba progledati kroz prste zato što ne izdaje fiskalni račun, a u stvari sve to što pojedu i popiju u tom restoranu svakako plate, samo što tih 20 odsto ne ide u vrtiće, škole, zdravstvo. Varajući državu, varamo sami sebe.
U decembru ćemo imati nacionalnu konferenciju o sivoj ekonomiji, napravićemo presek stanja; od januara kreće i fiskalna lutrija kojom ćemo stimulisati građane da traže fiskalne račune. Posebne nagrade ćemo imati za lokalne samouprave s najviše izdatih fiskalnih računa po stanovniku, najveći poreski moral. Biće i nagrada za bezgotovinska plaćanja. Uz sve to, bitno je da građani vide da država brine za njih kroz rast nivoa usluga.
*Sve što ste ispričali zahteva promenu niza zakona.
Biće ozbiljna zakonodavna aktivnost. Naši zakoni su prilično usko pisani i često jedan poništava drugi. Biće mnogo novih zakona koji zahtevaju rad svih resora, ali mislim da je važno pre novih zakona imati kvalitetne javne rasprave, to mora biti standard. One su jedini način da se iz više glava, više sfera, sagledaju stvari.
*Uskoro će i promena Ustava. Hoće li decentralizacija čekati novi ustav, gde je tu regionalizacija?
Postoje reforme za koje je neophodna promena Ustava, recimo pitanje od milion dolara je uloga gradskih opština i okruga. Pitanje regionalizacije bilo je politički osetljivo u nekom proteklom periodu, čini mi se da nema razloga da ponovo bude tako. Regionalizacija je i pitanje iskorišćenosti EU-fondova. I novi zakon o lokalnoj samoupravi mora da sačeka novi ustav, ali ima stvari koje se odmah mogu popraviti i mislimo da to treba učiniti, mada česte izmene zakona nisu dobre.
*Javna je tajna da vas premijer često hvali na Vladi, je li to kompliment ili stvara zebnju?
Kompliment je, ali kad vas neko hvali znači da ima velika očekivanja, a to je dodatni teret. Prija mi, ja premijera mnogo uvažavam, da ga ne cenim ne bih bila u Vladi. Drago mi je što računa na mene, ja računam na njega, kao i na ostale koleginice i kolege. Videćemo tek hoću li uspeti da odgovorim obavezama, ali dugo sam govorila šta ne valja, šta treba menjati, pa sad imam priliku da to i uradim.
*Hoćete li slušati svoje ranije primedbe?
Hoću, ali iz Vlade vidite širu sliku, niste ograničeni samo na svoj posao, vidite da je sve isprepleteno. Da sam sad u NALED-u ne bi mi bilo jasno zašto ne može odmah da se reši problem apoteka, ali sada znam da je važniji aranžman sa MMF-om i da se mora naći dugoročno, efikasno rešenje u skladu sa zakonom i s našim obavezama.
