Izvor: Politika, 17.Jun.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Interventne mere za medije pred vladom

Prvi efekti već za mesec dana – kaže Nataša Vučković–Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije. – Novac od EIB-a značajna podrška

Od novca koji je Evropska investiciona banka spremna da odobri Srbiji za savladavanje ekonomske i finansijske krize štampani mediji mogli bi da računaju na 10, a elektronski između 20 i 30 miliona evra. Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, posle razgovora sa predstavnicima EIB-a u Luksemburgu, napomenuo je da je to „neutralna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mera koja ne favorizuje bilo koji list ili elektronski medij, nego na isti način tretira sve i ostvaruje se u dijalogu s poslovnim bankama”.

Kada bi, ko i pod kojim uslovima mogao da računa na navedena sredstva?

– O karakteru tih kredita i drugim pojedinostima ne znamo još ništa. Čekamo da vlada uputi neko pojašnjenje, ali pre svega očekujemo paket mera koji je najavilo Ministarstvo kulture i koji bi trebalo da bude poznat do kraja ove nedelje. Što se tiče pomoći medijima u krizi, Ministarstvu je dato mnoštvo predloga, a među njima je i zahtev medijske industrije da se oslobode PDV-a. Šta će od toga biti prihvaćeno ne znamo – kaže Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

– Iznos od 30 do 40 miliona evra štampanim i elektronskim medijima bila bi značajna podrška jer su povoljni krediti sa niskim kamatama dobro rešenje. Kako je daleko više zainteresovanih medija nego što pokriva ta suma, morala bi da se formira komisija koja bi procenila i mogućnost medija da te kredite vrate. Možda bi deo tog novca od EIB-a mogao da ode i za fondove za očuvanje radnih mesta, za pomoć prilikom zapošljavanja honoraraca, dokup radnog staža... – kaže Nino Brajović, ovlašćeni predstavnik radne grupe za pitanja profesije koju čine predstavnici oba novinarska udruženja i sindikata za podršku medijima u krizi.

Detalja o najavljenom novcu nema ni Ministarstvo kulture.

– Ako je reč o sredstvima koje odobrava EIB, pretpostavljam da su time definisani i uslovi za te kredite i u skladu sa tim biće definisani i uslovi za korišćenje tih sredstva na domaćem terenu. Tek kada se bude znalo da li će ta sredstva definitivno biti odobrena i pod kojim uslovima, bićemo u mogućnosti da definišemo kriterijume po kojima bi se sredstva raspoređivala – kaže Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije.

– Naše ministarstvo je uputilo vladi predlog paketa mera za interventnu pomoć medijima u kojima smo pored ostalog predložili smanjenje naknada koje emiteri plaćaju Republičkoj radiodifuznoj agenciji i Agenciji za telekomunikacije, carinske olakšice za repromaterijal za štampane medije, kao i neka dodatna sredstva iz postojeće budžetske rezerve. Reč je o merama čiji će se prvi efekti osetiti u neradnih mesec dana. Ali nećemo stati na tome – kaže pomoćnica ministra za medije i napominje da sem ove interventne pomoći Ministarstvo priprema i drugi paket mera koji zahteva više vremena a pored ostalog predviđa i izmene zakona o oglašavanju.

Što se tiče smanjenja PDV-a za koje se zalaže medijska industrija, napominje da je Ministarstvo i to predložilo vladi ali „analizom postojećeg stanja došlo se do saznanja da za tako nešto nema prostora”.

Marija Petrić

----------------------------------------------------

Krediti za male i srednje medije

Vlada će sugerisati bankama da deo sredstava iz kreditne linije EIB za mala i srednja preduzeća usmeri u medije

Vlada Srbije će sugerisati bankama posredstvom kojih će se realizovati već ugovorena i nedavno potpisana kreditna linija Evropske investicione banke „Apeks 3” za podršku malim i srednjim preduzećima, da omoguće da deo tih sredstva koriste i štampani i elektronski mediji. To će biti jedna iz paketa mera za pomoć srpskim medijima kako bi lakše prebrodili krizu, a koji bi trebalo da bude usvojen ovog ili narednog četvrtka, potvrdio nam je juče Goran Radosavljević, ekonomski savetnik za evropske integracije u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića.

Kada bi, koliko i koji mediji mogli da očekuju novca iz kvote od 250 miliona evra, koliko iznosi ova kreditna linija, niko zasigurno ne može da kaže. Radosavljević računa da bi to moglo da bude na jesen, pod uslovom da se ratifikacija nedavno potpisanog ugovora o ovom zajmu, završi pre letnje pauze. Ugovor će inače, tek ove ili sledeće nedelje, biti prosleđen iz vlade na potvrdu skupštini, uz zahtev da se o tome izjasni po hitnom postupku. Ukoliko ovaj zakon uhvati letnji red vožnje, sredstva bi mogla da počnu da se povlače u septembru-oktobru, a ukoliko ratifikacija ostane za jesen – tek krajem godine.

Međutim, mediji, od ukupne svote, bar prema Đelićevim prekjučerašnjim najavama mogu da računaju na 30-40 miliona evra (10 miliona za štampane i 20-30 miliona za elektronske medije). Istina, Radosavljević objašnjava da je to samo procena na osnovu podataka iz medija i banaka o potrebama, odnosno nelikvidnosti srpskog medijskog sektora.

Mada poznavaoci odredbi ugovora sa EIB imaju dilemu kako će se mediji uklopiti u ugovorene namene ovog kredita (infrastrukturni projekti malog i srednjeg obima, industrijske investicije u oblasti ekonomije energetike, zaštite životne sredine...) i strahuju da bi prethodno morala da se izvrši prenamena dela sredstva (što povlači i aneksiranje ugovora), iz kabineta potpredsednika Đelića tvrde da za tim neće biti potrebe. Da su tokom boravka u Luksemburgu dobili potvrdu EIB da ova sredstva mogu da koriste i mediji – za investicije i refinansiranje dugova– i da postoji veoma mali broj restrikcija pri odobravanju sredstva, poput onih za nabavku oružja ili projekte koji zagađuju životnu sredinu.

Srpski mediji, posebno oni najkrupniji, čiji su dugovi i najveći, teško da će moći da se kandiduju za ova sredstva ili blaže rečeno, moraće da preispitaju da li uopšte vredi da za ovaj novac kucaju na vrata banaka. Jer, da bi neko dobio kredit iz ovog paketa mora zadovoljiti osnovni uslov – da stvarno bude malo ili srednje preduzeće – da nema više od 250 zaposlenih. Takođe, da bi se kandidovalo za ovaj novac to preduzeće mora biti „autonomno”: druga kompanija ne može imati više od 25 odsto vlasništva u tom medijskom preduzeću, a ako ima, onda cela grupacija, odnosno oba preduzeća ne smeju zapošljavati više od 250 ljudi. Ako više od 25 odsto vlasništva u nekom mediju pripada nekom „javnom telu”, recimo lokalnoj samoupravi, taj medij može konkurisati samo ako je lokalni budžet manji od 10 miliona evra i ako opština ima manje od 5.000 stanovnika....

Inače, sredstva iz kreditne linije „Apeks 3” odobravaće se na rok otplate do petnaest godina, računajući i grejs period do pet godina, i uz godišnju kamatu koja prema poslednjim računicama iznosi od 4,5 do šest odsto. Maksimalni iznos i za nove investicije i za refinansiranje, koji se može povući iz ove linije je 12,5 miliona evra.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 18/06/2009]

Nastavak na Politika...