Izvor: Politika, 24.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inflacija ugrožava ekonomske slobode

Na osnovu istraživanja Heritidž fondacije, sprovedenog u 183 zemlje, Srbija zauzela 109. mesto na listi ekonomskih sloboda. – Državno određivanje cena goriva, ulja, mleka, hleba, javnog prevoza i telefonije uticalo na nizak rejting ekonomskih sloboda u Srbiji

Visoka stopa inflacije, prilično rasprostranjena korupcija, nedovoljno razvijeni finansijski sektor i mešanje države u određivanje cena pojedinih artikala široke potrošnje, neki su od razloga zbog kojih je Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove godine zauzela tek 109. mesto na listi ekonomskih sloboda koju je uradila Heritidž fondacija. Iza naše zemlje nalazi se još 74 država, a među njima su i neke iz okruženja, poput Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali i zemlje kao što su Rusija i Kina, dok su ispred nas Makedonija i Crna Gora.

Matematički posmatrano, Srbija je dobila ocenu 56,6, što je ispod evropskog, ali i svetskog proseka koji iznosi 58,9. Gledano na nivou Evrope, naša država je zauzela 37. mesto, što je svrstava prilično nisko u oblasti ekonomskih sloboda.

Za Terija Milera, koji je u ime Heritidž fondacije juče predstavio rezultate istraživanja, takva pozicija Srbije uopšte nije loša. On je istakao da 109. mesto predstavlja značajan pomak u odnosu na 2002. ili 2003. godinu, kada je ova fondacija uvrstila Srbiju na listu zemalja u kojima svake godine posmatra nivo ekonomskih sloboda.

– Srbija ima niske poreske stope, što je dobro. Ali, za razliku od zemalja u Evropi ima i relativno visoku stopu inflacije. Da sam na vašem mestu, menjao bih poslovne propise i unapredio ih, jer je poslovna sloboda od izuzetne važnosti za svaku ekonomiju – poručio je Miler srpskim privrednicima i političarima, naglašavajući da ga je posebno iznenadilo što je Srbija bolje pozicionirana od susedne Hrvatske.

On je dodao i da naša zemlja, za razliku od mnogih država u Evropi, ima visoke finansijske slobode, ali je upozorio da bi vlada morala da smanji javnu potrošnju i kontrolu cena.

Upravo je državno određivanje cena pojedinih proizvoda, poput goriva, ulja, mleka, hleba, ali i usluga javnog prevoza i telefonije, uticalo na nizak rejting ekonomskih sloboda u Srbiji. Ovome treba dodati i procenu Heritidž fondacije, prema kojoj srpski finansijsko-bankarski sektor nije dovoljno razvijen, iako je proteklih godina zabeležen značajan napredak.

Veliki problem je i korupcija. Na osnovu izveštaja „Transparensi internešenel”, Srbija je 2007. godine zauzela 79. mesto po nivou korupcije, a istraživanje je rađeno u 179 zemalja. Zanimljivo je, međutim, da je ocenu o korupciji u našoj državi Heritidž fondacija donela jedino na osnovu procene građana.

Teri Miler je izneo zamerke i na rad centralnih registara, a u izveštaju koji je juče predstavio, između ostalog, piše i da je srpski pravni sistem „neefikasan i korumpiran”, kao i da su sudije „loše obučene i nedovoljno plaćene”.

– Da bi Srbija poboljšala položaj na listi ekonomskih sloboda i unapredila ekonomiju, trebalo bi da sprovede reforme ekonomskog sistema i na taj način privuče strane investitore. Uprkos svemu, ipak mislim da trenutni položaj važe zemlje uopšte nije tako mračan – zaključio je Miler, odgovarajući na primedbu Milke Forcan, potpredsednika „Delta holdinga”, koja je istakla da su rezultati Heritidž fondacije „poražavajući” za Srbiju.

N. Miković

[objavljeno: 25/02/2009]

Nastavak na Politika...

RTS: Pregled štampe (25. 02. 2009.)