Izvor: Politika, 18.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija iznad cilja NBS
Centralna banka je mogla agresivnije da deluje, čime bi brže smanjila cene, ali ne bi bilo privrednog rasta, povećala bi se nezaposlenost, pala bi tražnja
Narodna banka Srbije neće uspeti da zadrži inflaciju u okvirima planiranim za ovu godinu, priznao je Bojan Marković, viceguverner, na jučerašnjoj prezentaciji izveštaja o inflaciji za maj 2011. godine. Ovo je prvo takvo priznanje centralne banke, iako su samo do pre mesec dana čelnici centralne monetarne institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrdili da je moguće da rast cena na malo do kraja godine padne na maksimalno zadatih šest odsto.
– Inflacija, čiji je međugodišnji nivo dostigao 14,7 odsto, maksimum će dostići u maju, zatim će početi da pada da bi cilj dostigla u prvoj polovini naredne godine. Inflatorni pritisci počeli su da padaju u aprilu i od mesečne inflacije od 1,1 odsto najveći doprinos ima poskupljenje električne energije – ocenio je Marović.
I sam viceguverner je juče javno postavio pitanje zašto restriktivne mere NBS nisu da le rezultat i zašto reakcija centralne banke nije bila snažnija.
– Inflacioni cilj NBS je postavljen kontinuirano, za svaki mesec u godini, a ne samo za kraj godine kao se pogrešno misli. Iako je stabilnost cena osnovni cilj NBS, naš zadatak nije samo to da inflacija po svaku cenu bude na cilju. Zadatak monetarne politike je da reaguje svim raspoloživim instrumentima kako bi se inflacija nakon cenovnih šokova što brže, ali na održivi i stabilan način postepeno vratila ka cilju – rekao je Marković.
Po njegovim rečima, NBS je mogla agresivnije da poveća i referentnu kamatnu stopu i obaveznu rezervu bankama, čime bi se brže došlo do inflacionog cilja, ali ne bi bilo privrednog rasta, povećala bi se nezaposlenost, pala bi tražnja…
Viceguverner Marković nije juče mogao da precizira kolika će da bude inflacija do kraja godine, jer će to, po njegovim rečima, zavisiti od toga kakva će biti poljoprivredna godina, od premije rizika, fiskalne politike, tačnije da li će biti povećanja budžetskog deficita.
Očekivanim rebalansom budžeta pozabaviće se i NBS, a za Branka Hinića, direktora Centra za istraživanje NBS, bitno je da deficit ostane u planiranim okvirima, kao i da izvori iz kojih se on finansira ne budu iz povećane količine novca u opticaju.
Viceguverner je istakao da je jačanju dinara od kraja prošle godine doprinelo nekoliko faktora. Srbija je jedina zemlja u regionu čiji je rejting sad bolji nego pre krize, a kamate su ovde više nego u drugim zemljama, zbog čega su povećani priliv i ponuda deviza. Investitori očekuju da će u drugoj polovini godine doći do smirenja inflacije, samim tim će biti smanjena i referentna kamatna stopa, koja je sad blizu vrha, pa oni nastoje da kupe dinarske hartije od vrednosti pre pada kamata. Srbija nije izuzetak u jačanju domaće valute. To se događa i drugim zemljama u regionu s fleksibilnim kursom – Mađarskoj, Turskoj i Rumuniji. „Sigurno je da jačanje dinara ne odgovara izvoznicima, ali se ni izvozna strategija ne može bazirati samo na kursu, već pre svega na povećanju konkurentnosti”, poručio je Marković.
NBS, inače, u narednih mesec dana planira da na deviznom tržištu otkupi 40 miliona evra i tako nadomesti manji deo od 2,3 milijarde evra, koliko je prodala prošle godine da bi sprečila preterano slabljenje dinara i obezbedila likvidnost tržišta.
– NBS ne vodi politiku ni rasta ni pada dinara, jer se kurs slobodno formira, a određuje ga odnos ponude i tražnje za devizama. Devizni kurs je fleksibilan i moguće su oscilacije u oba smera – rekao je Marković.
Referentna kamatna stopa je sada 12,5 odsto i od avgusta 2010. godine povećana je za 4,5 procentnih poena. Procena Izvršnog odbora NBS je da je referentna kamatna stopa pri vrhu ili na vrhu trenutnog ciklusa.
Viceguverner je naveo i da cene pod kontrolom države već treću godinu zaredom rastu brže nego što je planirano, i posle poskupljenja struje rast tih cena dostigao je 8,8 odsto u prva četiri meseca ove godine, pa je već sada izvesno da će planirani okvir od maksimalnih devet odsto za ovu godinu biti premašen.
On je podsetio da će, prema prognozama centralne banke, rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u ovoj godini biti tri odsto, a u 2012. očekuje se rast od 4,5 odsto, koji bi, pre svega, trebalo da bude uzrokovan rastom investicija i neto izvoza.
Marković je naglasio da je od brzine ekonomskog rasta u narednom periodu važnije pomeranje strukture BDP-a, ka neto izvozu i investicijama i smanjenju udela lične potrošnje.
On je ukazao da je, prema procenama NBS, rast BDP-a u prva tri meseca bio jedan odsto, odnosno 2,4 odsto na međugodišnjem nivou, čime se približio pretkriznom maksimumu.
J. Rabrenović
objavljeno: 19.05.2011.
