Izvor: Blic, 23.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ili štednja ili dvocifrena inflacija
Ili štednja ili dvocifrena inflacija
Sa predstavnicima MMF postignut je principijelan dogovor, a detalji će se razraditi prvih dana maja prilikom posete njihove delegacije Beogradu. Ukoliko nam se odobri otpis 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu - za šta je uslov uspešno okončanje aktuelnog finansijskog aranžmana sa Fondom - onda u septembru nećemo platiti kamatu na sadašnji iznos od 2,7 milijardi, već na iznos od dve milijarde dolara, kaže na početku razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
- U pregovorima je konstatovano da je uticaj politike kursa na izvoz limitiran, kao i da pomeranje kursa ima značajan efekat na inflaciju. Što se tiče javne potrošnje, o čemu smo u NBS više puta javno govorili, jako je važno da ne pričamo samo o budžetskom deficitu, već i o njegovoj strukturi. Ako se već ne može smanjiti, udeo onoga što država preraspoređuje treba bar da ostane na istom nivou, a nikako da se povećava. Jer, iskustva svih zemalja u tranziciji pokazala su da država nije najefikasniji mehanizam za preraspodelu društvenog dohotka. Da li je bilo govora o konkretnim merama za smanjivanje budžetskog deficita?
- Oko toga će se tek voditi konkretni pregovori, ali je važno da se zna da će, što manje bude smanjenje budžetskog deficita, tim biti veći pritisak na domaću tražnju i biće veća inflatorna očekivanja i pitanje je hoćemo li biti u stanju da ostvarimo cilj da inflacija u 2005. bude jednocifrena. Zato bi bilo jako važno da se svi dodatni prihodi uštede i tako izvrši dodatno fiskalno prilagođavanje od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Kao i da se ubrzaju strukturne reforme, pre svega u velikim javnim preduzećima i grupi 70 velikih preduzeća koja su u posebnom programu restrukturiranja. Mnoge dobre stvari koje se sad dešavaju rezultat su onoga što je urađeno 2002/03. godine. Preduzeća koja su tada privatizovana uvezla su mnogo opreme i sad tek kreću u pravu ekspanziju. Čini se da situacija nije nimalo laka. Da li je možda u razgovorima pominjana i dužnička kriza?
- Sve zavisi od toga u kojoj meri ćemo izvršiti to fiskalno prilagođavanje od jedan odsto. Nije toliko veliki problem da se odloži aranžman na nekoliko meseci, jer sve to što traži MMF u domenu je zdrave ekonomske politike. Sve dok država ima program sa MMF nema straha od upadanja u dužničku krizu. Ali, kako se to kaže, đavo se krije u detaljima.
Da ne mislite na penzije? Dinkić je već najavio da će one ostati na martovskom nivou.
- Ne, ne mislim na penzije, ali u budžetu uvek imate izdatke za potrošnju i za kapitalne investicije. Ako se radi o fiskalnom prilagođavanju, cilj je da ono ide na teret potrošnje a ne na teret kapitalnih investicija. No, detalji će se utvrditi tokom posete delegacije MMF početkom maja. Da li je bilo govora o broju ljudi koje treba otpustiti u javnom sektoru?
- Ne, niti je pominjana dužnička kriza, niti konkretan broj ljudi koje treba otpustiti. Ali je naznačeno da masa zarada u javnim preduzećima u ovoj godini sme da se poveća za svega sedam odsto, što ne znači da kod određenog broja ljudi ne može doći do znatnijeg rasta zarada. Da li se, kako to misle neki ekonomisti, izvoz može povećati korekcijom kursa?
- Ako gledate na kratak rok, politika kursa je mnogo brže uticala na inflaciju, pre svega iz psiholoških razloga, nego što je uticala na povećanje izvoza. To ne znači da NBS neće podržavati izvoznike politikom kursa, ali treba ipak naći neku sredinu. Da inflacija ne bi, kao prošle godine, dostigla 13,7 odsto.
Naš izvoz je jedva 15 odsto BDP, daleko najniže u celom regionu. Naša roba ne prolazi jer nije konkurentna. I ja sumnjam da se ovde radi isključivo o kursu. Jer, pitam vas koji bi kurs bio potreban 'Zastavi' da bi 'jugo' ponovo bio konkurentan. Zato, što pre u strukturne reforme. Branislav Krivokapić
