Izvor: B92, 24.Nov.2009, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iduća godina najgora za privredu
Beograd -- Privrednici u Srbiji veruju da će iduća godina biti najgora za domaću privredu, kaže Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.
"Prispeva nam na naplatu 450 miliona evra subvencionisanih kredita.Građani treba da vrate 900 miliona evra, devet milijardi evra iznose kros-border krediti.Svako svakom duguje. I još kao šlag na tort dolaze i dugovi države", kaže on.
Knežević smatra da su izjave političara o većem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privrednom rastu sledeće godine preterane, zbog velikog broja preduzeća koja su u blokadi jer ne uspevaju da izmire svoje obaveze.
"To su kurtoazne izjave političara i jednog dela privrednika koji idu na jedrima monopola. Ne sumnjam da će Delta dobro raditi ili njima slični. Sektor malih i srednjih preduzeća koji zapošljava 56 procenata ukupno zaposlenih, a učestvuje u punjenju budžeta 57 odsto, je u teškom položaju", navodi on i dodaje da„ako bi se principijelno proveo stečaj u svim preduzećima koja su u blokadi mogli bi smo da zaključimo da sektor srpske privrede uopšte i ne postoji”.
Direktor Ekonomist medija grupe Milan Ćulibrk kaže da je problem nelikvidnosti počeo da jača sredinom godine i da banke sve više izbegavaju blokadu računa preduzeća kao sistem naplate.
"Banke su shvatile da to ne vodi ničemu i da na taj način ne mogu da naplate svoj dug, pa ni deo potraživanja. Sada se to radi mnogo obazrivije. Formiraju se klubovi poverilaca koji preuzimaju rukovođenje firmama i nastoji se da se kroz poslovanje ostvari što veći procenat povraćaja firme koja je zapala u takve probleme”, objašnjava on.
Guverner Narodne banke Radovan Jelašić kaže da su ove godine domaće banke godine povećale su obim kredita privredi, koja je zajmovima pokušala da reši problem nelikvidnosti.
On objašnjava da imamo povećanje prinudne naplate i dodaje da je primećeno da „određeni broj banaka kod dužnika koji ima više jemaca blokadu unosi nekoliko puta i za dužnika i za jemce. To nije u skladu sa zakonom. Zbog toga je došlo do znatnog povećanja nenaplaćivanja duga, pre svega putem prinudne naplate”.
Jelašić kaže i da je u vreme ekonomske krize potrebno da kompanije pokažu veću odgovornost i prema zaposlenima i prema društvu. On je kazao da je neodgovorno poslovanje određenih kompanija otežalo ekonomsku krizu i zato je sada potrebna još veća društvena odgovornost da bi se ta kriza lakše prebrodila.
Prema njegovoj oceni, značaj društveno odgovornog poslovanja prepoznaje sve veći broj kompanija i institucija u Srbiji, koje se uključuju u brojne društveno korisne akcije, u kojima nije presudan novac, nego dobra volja i želja da se nekom pomogne.
.jpg)
