Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Nov.2009, 18:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZIT: Poljoprivreda čini 18 odsto BDP-a

ZEMUN - Poljoprivedna proizvodnja u Srbiji će ove godine učestvovati sa 18 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda, što je na istom nivou kao lane, izjavio je danas prof. Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Rajić.

Rajić na konferenciji za novinare u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT) rekao da je ove godine predviđen rast poljoprivredne proizvodnje od tri odsto, ali je loše što je porast vezan za ratarsku proizvodnju, gde nema zarade, umesto za intenzivnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << oblasti.

Oko 33,4 miliona evra za 5.840 poljoprivrednika U okviru kreditne podrške koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa bankama, odobreno je oko 33,4 miliona kratkoročnih i dugoročnih kredita, saopšteno je danas iz tog ministarstva.

Kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede preuzelo je dosad oko 5.840 poljoprivrednih proizvođača, a odobreno je oko 17,6 miliona evra dugoročnih kredita i oko 15,7 miliona evra kratkoročnih kredita.

Prema podacima ministarstva, kratkoročni krediti se najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično, dok se dugoročni krediti najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Do sada je najviše dugoročnih kredita, 367, odobrila Pro kredit banka ukupne vrednosti oko 10,2 miliona evra. Kod Hipo Alpe banke odobreno je 59 kredita vrednosti oko 2,1 milion evra.

"Meridian" banka odobrila je 12 kredita u vrednosti od 534.030 evra, "Erste" 54 kredita vrednosti od oko 1,7 miliona evra i Banka Inteza 75 kredita vrednosti oko 2,6 miliona evra.

Do kraja avgusta poljoprivreda je ostvarila izvoz od 1,21 milijardu dolara, kao i uvoz od 803 miliona, čime je ostvarila pozitivan bilans od 404,6 miliona dolara, rekao je Rajić, ukazujući da se uglavnom izvoze žitarice, voće i povrće, a najmanje prerađevine.

Za izvoz u Rusiju rekao je da je reč o izuzetnom velikom tržišta, ali da nije dovoljno organizovan, uz napomenu da nije dobro što se organizacija tog posla prepušta privatnicima, umesto da iza njega stane država.

Prof. Rajić je podsetio da se poljoprivredni proizvođači žale da posluju sa gubicima, a najveći su u proizvodnji pšenice. S druge strane, ove godine i voćari se žale na otkupne cene tako se, sada, za jabuke plaća od četiri do osam dinara, pa se ne isplati da je beru, što na duži rok ne može da bude održivo.

On je ukazao da je ključna stvar regulisanje finansiranja, jer se najveći broj kredita daje kratkoročno za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, dok investicija ima izuzetno malo.

"Državni organi su pod pritiskom da subvencionišu isključivo veliku proizvodnju, odnosno bogataše, dok su sitni proizvođači diskriminisani, a svi znamo na koji način su bogataši došli do svog imanja, pa ih sada

još treba i subvencionisati", rekao je Rajić.

On je dodao da se ove godine očekuje veće proizvodnja pšenice za 2,7 odsto, soje za 12 i šećerne repe za 25 odsto, s tim što očekivanja za repu treba smanjiti zbog bolesti koje su je napale pred kampanju vađenja.

Kada je u pitanju proizvodnja svinjskog mesa još uvek nismo dostigli dovoljne količine za izvoz u EU, koristimo samo jednu sedminu odobrene kvote, mada je cena mesa sada dva puta veća nego pre godinu dana, kazao je Rajić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...