Izvor: Politika, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I pozajmice na udaru
U dogovoru sa bankom građani će moći mesečne obaveze po kreditima i karticama da smanje refinansiranjem ranije uzetih kredita po nižoj kamati ili na duži rok, kaže Mirko Španović
Pozajmica po tekućem računu građana jedan je od najčešće korišćenih i najpopularnijih kreditnih proizvoda u Srbiji. To potvrđuje i podatak da je u bankama u Srbiji krajem februara više od 3,7 miliona građana imalo otvoren tekući račun, a iznos dozvoljenog prekoračenja dostigao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 40 milijardi dinara.
Prema propisima iz 2005. godine pozajmica po tekućem računu ograničena je na iznos jedne plate. Iste godine je definisano ograničenje za moguće mesečno zaduženje po kreditima i kreditnim karticama do iznosa 30 odsto redovnih mesečnih primanja, odnosno do 50 odsto plate, ako je reč o zaduženju po stambenim kreditima.
Narodna banka Srbije, kao jedina preostala institucija u našoj zemlji koja ne posustaje u doslednom sprovođenju svojih zadataka, pre svega u odbrani stabilnosti cena i kursa domaće valute, donela je najnoviji set restriktivnih mera monetarne politike.
Jedna od njih je da se u ograničenjima koja predviđaju moguće mesečno zaduženje građana po kreditima i kreditnim karticama do 30 procenata redovnih mesečnih primanja, od 1. jula ove godine uvrsti iznos od pet odsto odobrene pozajmice po tekućem računu.
Šta to znači na primeru korisnika tekućeg računa koji ima redovna mesečna primanja 30.000 dinara objašnjava Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke, koja ima, kako ističe, najnižu kamatu za kreditnu karticu (1,25 odsto), a za pozajmicu po tekućem računu (1,85 odsto mesečno).
Na primer, ako je do 30. juna 2008. godine dozvoljena pozajmica u visini plate do 30.000 dinara, mesečne obaveze po kreditima i kreditnim karticama mogu biti do 9.000 dinara, što čini 30 odsto plate. Od 1. jula 2008. za pozajmicu od 30.000 hiljada dinara mesečne obaveze po kreditima i kreditnim karticama mogu biti do 7.500 dinara.
Dakle, za 1.500 dinara, što čini pet odsto od iznosa odobrene pozajmice, klijentu banke je smanjena mogućnost ranijeg mesečnog zaduženja po kreditima i kreditnim karticama.
Za građane koji posle 1. jula počnu da se zadužuju situacija je jasna. Za one koji su u ranijem periodu već u potpunosti iskoristili granicu zaduženja u otplati kredita i kreditnih kartica, postoje dva rešenja.
U dogovoru sa svojom bankom građani će moći da smanje mesečne obaveze po kreditima i kreditnim karticama. Smanjenje tih obaveza moguće je refinansiranjem ranije uzetih kredita po nižoj kamatnoj stopi ili na duži rok. Najjednostavniji način rešenja ovog problema za preko milion građana koji koriste kreditnu karticu, biće delimično smanjivanje visine odobrenog limita po kreditnoj kartici.
Drugo, svakako manje popularno rešenje, biće delimično ili potpuno odricanje od pozajmice po tekućem računu.
Ako neke od banaka počnu da izbegavaju primenu ovih propisa, pored izostajanja efekata koji su bili cilj Narodne banke Srbije, doći će i do povećanja onih plasmana koji se smatraju rizičnim, što će izazvati povećanje cene kredita.
Sve u svemu, banke i njihovi klijenti biće još jednom prinuđeni da se prilagode novim uslovima. Ostaje nada da će, pored Narodne banke, odgovornost za stabilnost finansijske situacije u zemlji preuzeti i druge institucije. Time će i klijenti banaka, pre svega građani, biti pod manjim pritiskom narednih mera monetarne politike.
Priredila B. Dumić
[objavljeno: 31.03.2008]
.jpg)
