Izvor: Politika, Tanjug, 19.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I poslanici kao gubitnici

Prepolovljeni fondovi kabinetima premijera i potpredsednika. – Bez milijarde dinara za otpremnine lokalnoj administraciji. – Deficit povećao budžet Ministarstva finansija

Koliko god zvučalo neverovatno i iako je teško da će to izazvati sažaljenje domaće javnosti, najveći gubitnik u godini štednje mogao bi biti parlament. Posle drugog kruga kresanja javnih rashoda, onog decembarskog pri izradi originalnog budžeta i ovog aprilskog, spakovanog u rebalans, fond Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštine sa četiri milijarde dinara za 2008. godinu, u 2009. će biti sveden na 1,6 milijardi dinara. Pošto su prvo krajem prošle godine, ne dirajući u poslaničke džepove, troškovi stručnih službi smanjeni za trećinu, što je prepolovilo ukupan skupštinski budžet, sada su pod udar štednje, smanjenjem primanja, došli i narodni izabranici. Dok će budžet za funkcionisanje skupštinskih službi biti smanjen za desetak odsto, poslanički znatno više, pa će ukupan skupštinski fond biti umanjen još za petinu.

Ipak, u ovom izvlačenju, procentualno najviše, za primer drugima, svoje fondove su stanjili premijer i potpredsednici: prepolovili su ih u proseku. Tako će kabinetu predsednika vlade umesto 61,5 miliona dinara na raspolaganju biti 34,7, dok će prvi potpredsednik Ivica Dačić umesto 71,9 moći, sa saradnicima, da utroši 34, a Božidar Đelić 39 a ne 67 miliona dinara, kako je bilo ucrtano u prvi ovogodišnji budžet. Kabinetu potpredsednika Dinkića na raspolaganju će biti 31,7 umesto 59,7 miliona dinara, a Jove Krkobabića 19,9 miliona dinara, odnosno 54 odsto manje nego po prvobitnom državnom troškovniku. Kriza će umanjiti i izdatke predsednika Republike i njegovog kabineta – sa 187 na 158 miliona dinara.

Međutim, raspakuje li se u četvrtak predložena knjiga rebalansiranih budžetskih prihoda i rashoda po ministarstvima, iz suvih brojki bi mogli da se izvedu i pogrešni zaključci o gubitnicima i dobitnicima među ministarstvima. Tako bismo, recimo, mogli da konstatujemo da jedino ko na sebi nije štedeo jeste onaj ko je kasu krojio – Ministarstvo finansija. Ono će, kako je ubeleženo u rebalans, umesto 301,5 moći da potroši 424,7 milijardi dinara. Istovremeno, nova budžetska računica naizgled je najsurovija za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pod čijom kapom će umesto 1,518 milijardi biti samo 468 miliona dinara. Međutim, nikad komplikovanija budžetska matematika, po objašnjenjima koje smo tokom praznika dobili u nadležnim ministarstvima, biva mnogo jasnija. Cifre su tačne, ali budžet kojim će upravljati ministarka finansija (uračunati i troškovi pripadajućih uprava u sastavu Ministarstva) povećan je za više od 120 milijardi, najviše zbog najavljenog zaduživanja kod međunarodnih i domaćih kreditora i emisije kratkoročnih hartija od vrednosti, koje će se knjižiti na dušu ovog ministarstva, a radi pokrića povećanog deficita. I to je zapravo jedini pojedinačni budžet koji je povećan. Što se tiče Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kome su u decembru izdaci povećani za više od četiri puta, zbog 1,1 milijarde dinara planirane za otpremnine zaposlenima u lokalnoj administraciji, ono se vratilo na otprilike stari fond. Vlada je zapravo, kako nam je objašnjeno, nedavno odlučila da ove godine ne finansira dobrovoljni odlazak opštinskih službenika iz republičkog budžeta (za koji, istina, nije ni bilo nekog interesovanja), odnosno da ovaj program, kako kažu u Ministarstvu, „stavi ad akta”.

Mada se na udaru štednje, tačnije smanjenja plata, ovoga puta neće naći zaposleni u zdravstvu, koji, inače, imaju veće plate od kolega u državnoj upravi, i plate primaju iz fondovske, a ne budžetske kase, budžetska sredstva kojim upravlja Ministarstvo biće prepolovljena, sa 7,6 na 3,8 milijardi. Razlika se gotovo poklapa sa uštedom na smanjenju transfera republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.

Za razliku od Ministarstva zdravlja, Ministarstvo prosvete, baš zahvaljujući tome što se plate prosvetara knjiže kao budžetski trošak, uprkos uštedama na izdacima prosvetne administracije i drugim izdacima ove institucije, imaće praktično najmanje smanjenje budžeta – za tek nešto više od jednog procenta. Manje smanjenje ukupnog budžeta – manje i od jednog procenta, po rebalansiranim podacima, beleži Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Ovo ministarstvo je uštedelo koliko je traženo, ali su izdaci za socijalna davanja povećani, pa se ukupna cifra nije spustila ispod 87 milijardi dinara. Izdaci za odbranu (Ministarstvo odbrane sa Inspektoratom odbrane, Vojnom službom bezbednosti i Vojnom obaveštajnom službom) sa oko 70 milijardi dinara svedeni su na 65,7 uz unutrašnje preraspodele, a Ministarstva unutrašnjih poslova za oko tri, na oko 40 milijardi dinara.

Ukupan budžet Ministarstva spoljnih poslova se umanjuje za više od 700 miliona dinara, pri čemu se troškovi samog Ministarstva svode sa 2,1 na 1,8 milijardi, a diplomatsko-konzularnih predstavništava sa 3,7 na 3,2 milijarde dinara.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kako je i najavljivano, odreklo je petine izdataka i svelo budžet na 35 milijardi, pri čemu je sem administrativnih troškova, smanjen i fond za turizam, odložena izdvajanja po ugovoru sa „Fijatom” čija realizacija se prenosi u iduću godinu, a povećana budžetska podrška za kreditiranje privrede . Gotovo za četvrtinu su skresani izdaci Ministarstva poljoprivrede, a

Ministarstvo za infrastrukturu svoju budžetsku brojku moraće da smanji za više od tri milijarde dinara.

Vesna Jeličić

-------------------------------------------------

Manje i za pravdu

Izdatke za pravosuđe (od Vrhovnog suda do opštinskih organa za prekršaje) i bez umanjenja plata, država će ove godine svesti sa 16 na 14,5 milijardi dinara. Ukupan budžet Ministarstva pravde biće smanjen za nešto više od 10 procena, uz veće uštede u Ministarstvu i izvesno povećanje novca Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, i umesto 6,3 iznosiće 5,6 milijardi dinara.

----------------------------------------------

Budžetski dodatak za penzije

Da bi i zamrznute penzije mogle da budu isplaćene, produbljena rupa u penzionerskom fondu zbog smanjenih prihoda, popuniće se dodatnim izdvajanjima iz budžeta. Transferi PIO Fondu iz budžetske kase povećani su za 23,9 – na 213,2 milijarde.

Povećan je i transfer Nacionalnoj službi za zapošljavanje za 5,5 milijardi dinara kako bi se amortizovao talas smanjivanja zaposlenih usled krize, a smanjene dotacije zdravstvenom fondu za više od tri milijarde – na 588 miliona. Još gotovo sedam milijardi uštedelo bi se smanjenjem subvencija sa 40,9 na 34 milijarde –poljoprivredi, ali i železnici i kulturi. Istina, Ministarstvo kulture je jedno od malobrojnih koje je u poslednji čas, na sednici vlade, na kojoj je usvajan predlog rebalansa budžeta, uspelo da se izbori za dodatnih 50 miliona, pa je predloženi budžet za kulturu zatvoren na 5,35 milijardi dinara.

[objavljeno: 20/04/2009]

Nastavak na Politika...