Izvor: RTS, 20.Apr.2009, 02:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (20. 04. 2009.)
Uvešćemo vladavinu prava, Devizne rezerve za spas firmi, I poslanici kao gubitnici, pišu dnevne novine
Uvešćemo vladavinu prava
Pošto smo konsolidovali našu misiju i dostigli fazu u kojoj imamo sve mogućnosti da možemo biti još efikasniji, možemo nastaviti rad. Jer, kada se prisetimo perioda pre četiri meseca, niko nije verovao da ćemo se rasporediti na čitavom Kosovu, a još manje da ćemo imati nekih dostignuća.
Ovim rečima opisuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trenutno stanje misije Euleks na Kosmetu njen prvi čovek, Iv de Kermabon, ističući da će Euleks, sa oko tri hiljade pripadnika, moći da izvrši svoju misiju u tri komponente.
- Osim konsolidovanja naše misije, u isto vreme radili smo na programskom pristupu za nadgledanje i praćenje u oblasti policije, carinske službe i pravosuđa širom Kosova, na jedinstven način.
- Koncept naše misije je praćenje, nadgledanje i monitoring, što znači da su na prvom mestu lokalne institucije. Međutim, postoje i neki slučajevi kojima se mi moramo baviti, odnosno gde imamo egzekutivne moći.
Dolazak srpskih političara na Kosovo „nije u našoj nadležnosti", rekao je Kermabon u intervjuu za „Novosti" objašnjavajući da „sada postoji nova procedura koja je u tom smislu sređena između Vlade Srbije i specijalnog predstavnika Pitera Fejta".
„Moraju da se obrate specijalnom predstavniku Havijera Solane u Beogradu, posle toga zahtev se prosleđuje u Prištinu, kod gospodina Pitera Fejta, koji kontaktira s Vladom Kosova, i potom se odgovor vraća u Beograd."
Saradnja sa srpskim i albanskim predstavnicima na terenu, prema rečima prvog čoveka Euleksa, „u nekim mestima funkcioniše dobro, kao, recimo, u Kamenici, Lipljanu, gde ima multietničke policije, dok je u nekim mestima teže, a naročito na severu Kosova. Ipak, radimo na poboljšanju saradnje, što je bio razlog sastanaka koje sam imao s ministrima u Beogradu. Znači, moramo sačekati da bismo našli neki dobar način saradnje".
- Da bi mogla da se ostvari saradnja između nas i srpske zajednice, prvo moramo da objasnimo šta je, zapravo, naša misija. Na primer, u oblasti policije, na severu relativno dobro sarađujemo, prisutni smo i na carinama, a što se tiče pravosuđa, blizu smo tome da otvorimo sud u kome će raditi i srpski i albanski sudije i tužioci.
- Plan od šest tačaka nije u našoj nadležnosti, jer je u pitanju dogovor između Srbije i UN. Mi radimo u oblastima na rekonfiguraciji misije i na raportiranju kod generalnog sekretara UN, odnosno mi smo pod Rezolucijom 1244. Mi pratimo rekonfiguraciju misije u oblasti vladavine prava.
- Mi smo deo tog plana od šest tačaka, jer ta rekonfiguracija znači implementaciju naše misije, i mi već radimo na tome.
- S ministrima Srbije razgovaramo o sređivanju vladavine prava na Kosovu. Već sam objasnio da je ovo tehnička misija, zato pokušavamo da ostvarimo tehničke veze sa Srbijom da bi ova misija mogla biti uspešna i da bi se sredila vladavina prava na ovom prostoru.
- Pričao sam s ministrom Unutrašnjih poslova Srbije da je veoma važno da se ovi ljudi vrate na posao. Kada je ministar Dačić bio u Briselu, i gospodin Solana je razgovarao sa njim o značaju povratka srpskih pripadnika u KPS.
Euleks će pokrenuti sve one slučajeve o počinjenim zločinima za koje ima činjenice, zaključuje Kermabon dodajući da na nekim ratnim zločinima Euleks radi i sa tužiocima iz Srbije „Osim što bih pozvao sve da budu pažljivi u izjavama o tome, pozvao bih i sve koji imaju dokaze i činjenice da doprinesu radu na svim tim slučajevima."
Devizne rezerve za spas firmi
Na nedavno održanom sastanku guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića sa predstavnicima banaka koje posluju u Srbiji dogovoreno je da se subvencionisani krediti za likvidnost preduzeća finansiraju na račun smanjenja deviznih rezervi, saznaje „Blic" u Vladi. Tako bi se iznos kredita uvećao, dok bi kamate bile niže, a tek nakon toga usledio bi najavljivani proces međusobnog prebijanja dugova.
Cilj ovakvog sistema jeste da ona preduzeća koja su još kreditno sposobna podignu kredite i tako pokriju rupe na računima, dok bi nakon toga one firme koje imaju trajnije i veće probleme sa likvidnošću trebalo bi da uđu u proces multilateralne kompenzacije.
Država je još početkom godine obezbedila subvenciju za povoljnije kredite za likvidnost, a bankama je do sada podneto zahteva za 525 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost. Od toga je odobreno 190 miliona evra. To što su domaća preduzeća čak 25 puta manje zainteresovana za zajmove za investicije takođe po povoljnijim kamatnim stopama, dokazuje u kolikim je problemima srpska privreda.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je ranije da bi Vlada trebalo da donese uredbu koja će omogućiti privatizovanim preduzećima konverziju dugova prema državi u kapital tih firmi i najavio da će Vlada do kraja aprila formirati operativni tim za prebijanje međusobnih dugovanja u privredi.
I poslanici kao gubitnici
Koliko god zvučalo neverovatno i iako je teško da će to izazvati sažaljenje domaće javnosti, najveći gubitnik u godini štednje mogao bi biti parlament. Posle drugog kruga kresanja javnih rashoda, onog decembarskog pri izradi originalnog budžeta i ovog aprilskog, spakovanog u rebalans, fond Narodne skupštine sa četiri milijarde dinara za 2008. godinu, u 2009. će biti sveden na 1,6 milijardi dinara.
Pošto su prvo krajem prošle godine, ne dirajući u poslaničke džepove, troškovi stručnih službi smanjeni za trećinu, što je prepolovilo ukupan skupštinski budžet, sada su pod udar štednje, smanjenjem primanja, došli i narodni izabranici. Dok će budžet za funkcionisanje skupštinskih službi biti smanjen za desetak odsto, poslanički znatno više, pa će ukupan skupštinski fond biti umanjen još za petinu.
Ipak, u ovom izvlačenju, procentualno najviše, za primer drugima, svoje fondove su stanjili premijer i potpredsednici: prepolovili su ih u proseku. Tako će kabinetu predsednika vlade umesto 61,5 miliona dinara na raspolaganju biti 34,7, dok će prvi potpredsednik Ivica Dačić umesto 71,9 moći, sa saradnicima, da utroši 34, a Božidar Đelić 39 a ne 67 miliona dinara, kako je bilo ucrtano u prvi ovogodišnji budžet. Kabinetu potpredsednika Dinkića na raspolaganju će biti 31,7 umesto 59,7 miliona dinara, a Jove Krkobabića 19,9 miliona dinara, odnosno 54 odsto manje nego po prvobitnom državnom troškovniku. Kriza će umanjiti i izdatke predsednika Republike i njegovog kabineta - sa 187 na 158 miliona dinara.
Međutim, raspakuje li se u četvrtak predložena knjiga rebalansiranih budžetskih prihoda i rashoda po ministarstvima, iz suvih brojki bi mogli da se izvedu i pogrešni zaključci o gubitnicima i dobitnicima među ministarstvima. Tako bismo, recimo, mogli da konstatujemo da jedino ko na sebi nije štedeo jeste onaj ko je kasu krojio - Ministarstvo finansija. Ono će, kako je ubeleženo u rebalans, umesto 301,5 moći da potroši 424,7 milijardi dinara. Istovremeno, nova budžetska računica naizgled je najsurovija za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pod čijom kapom će umesto 1,518 milijardi biti samo 468 miliona dinara.
