Izvor: TvojPortal.com, 19.Jun.2011, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I cela plata može za ratu
/dnevnik.rs/ Građani Srbije će se od narednog meseca zaduživati po novim pravilima Narodne banke Srbije, što znači da će se maksimalna rata računati na drugačiji način. Kreditiranje u domaćoj valuti bi trebalo da bude povoljnije u dinarima jer se za indeksirane zajmove u evrima uvodi obavezno učešće ili depozit od 30 odsto. Za dug u domaćoj valuti nema ovog ograničenja, pa se otvaraju nove mogućnosti za banke i klijente.
Ukupan dug građana prema bankama iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nešto preko 500 milijardi dinara, a u nekoliko prethodnih meseci zaduživanje stagnira ili beleži blagi pad. Kod nas je dve trećine kredita indeksirano u evrima i to odgovara i stanovništvu i banakama. Građanima jer su kamate za devizne zajmove manje, a bankama jer se tako štite od rizika naglih promena na kursnoj listi čemu je dinar sklon.
Hoćemo li od jula moći da se zadužimo više i pod povoljnijim uslovima u dinarima?
Odgovor na prvo pitanje je – kako ko! Na drugo: dokle god je referentna stopa Narodne banke ovako visoka kao sada – 12 odsto, dinarski zajmovi će biti skuplji od deviznih, pa se prednost koju daju depozit ili učešće tu prilično topi.
Novi obračun zaduživanja predviđa da se građanima od plate koju mesečno prime odbije iznos za potrošačku korpu za odraslog člana domaćinstva. Po zvaničnim statističkim podacima to je sada 13.079 dinara i sve što je preko toga prikazano kao zvanična plata može da ide u ratu kredita – ako banka proceni da klijent može redovno da servisira obavezu. Kako svi znamo da se od zvanične potrošačke korpe teško može preživeti, ostaje da se vidi kakvu će politiku banke u ovoj oblasti voditi.
– Pojedine su već zacrtale da će nakon što od plate oduzmu “korpu” od preostalog dela omogućiti građanima da se zaduže 70 ili 80 odsto. Svaka će moći da proceni klijenta ponaosob – kaže Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.
Po rečima člana Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke Miroslava Rebića, novi način obračuna je ipak bolji jer daje više mogućnosti bankama da procene sposobnosti klijenta.
– Po starim pravilima maksimum zaduženosti se određivao procentualno: neko je mogao uz platu od 300 evra da dobije dug od sto, a onaj od 3.000 samo hiljadu, iako je bilo jasno da bogatiji klijenti neće biti u egzistencijalnim problemima ako im rata pređe 2.000 evra – objašnjava Rebić. – Sada ćemo kod određivanja limita više pažnje obratiti na to da li klijent ima porodicu, koliko izdržavanih članova, koliko onih koji rade, kao i na visinu njihovih primanja. Tek kada se to sabere proceniće se koji limit klijent može da koristi.
Javna je tajna da kod nas većina poslodavaca prijavljuje radnike na minimalnu zaradu ili tek nešto veću sumu na koje plaća doprinose, a da su stvarna primanja veća. Prave sume još ne mogu da uđu u zvanični obračun za kredit ali...
– Nov način obračuna je dobar korak ka realnijoj proceni sposobnosti klijenata – kaže Slobodan Racić, direktor glavne filijale AIK banke u Novom Sadu za područje Vojvodine. – Bilo bi dobro da tu uđu honorari, novac koji se dobija po osnovu članstva u odborima, sume od izdavanja nekretnina… Drugim rečima, treba sve više procenu rizika prebacivati na banke.
U Kredi Agrikol banci kažu da su već računali ko će imati po novom mogućnost da se više zaduži, a ko manje. Po rečima člana IO mr Svetozara Šijačića, oni koji imaju platu do 21.000 moći će da se zaduže manje, a svi čija su redovna mesečna primanja preko toga – više. Ipak, kada se neko odluči na novi dug hoće li mu biti povoljnije u dinarima i koliko? Mališa Đukić objašnjava da je radio simulaciju dinarskog i deviznog zajma u iznosu od 2.000 evra, a na rok od tri godine. Ako dinar bude slabio u skladu s inflacijom i zacrtnom politikom NBS, dinarski zajam će biti isplativiji. Ali na duži rok od 36 meseci klijent koji se odlučio za indeksirani kredit biće u prednosti.
U bankama smatraju da je referentna kamatna stopa koja je sada 12,5 odsto suviše visoka da bi dinarski krediti mogli da imaju povoljne kamate. Pored toga, izvori za dinarske zajmove su slabi. Kod nas na štednju u domaćoj valuti otpada tek dva odsto , a ona je preko sedam milijardi evra. Baza je slaba i bankari smatraju da se baš ne isplati menjati evre u dinare da bi ponudili građanima u zajam. Kamate za dinare se kreću od 16 do 20 dosto, a za evro su jeftinije bar pet - šest odsto, pa se klijenti u startu odlučuju za manji trošak. Šijačić podseća da nas ekonomska teorija uči da sećanje na hiperiflaciju traje sto godina, a to je isto što i poverenje u domaću valutu. Tek kada građani kod nas počnu da štede u dinarima na srednji rok i kredita će biti više i na duže rokove.
Bankari podsećaju da je u ovom trenutku rizik na domaćem tržištu povećan, pa zato ne treba očekivati u dogledno vreme pad kamata na zajmove bez obzira na indeksaciju. Sve se češće događa da zbog gubitka posla klijent dolazi u situaciju da ne može da servisira svoje obaveze. Zato banke sve češće traže saradnju sa osigravajućim kućama.
– Rizik od gubitka posla u našim uslovima je ogroman, i zato će osiguravajuće kuće biti veoma obazrive kada ulaze u ove poslove. Biće to na kraće rokove. Mi ne planiramo saradnju na tom polju s nekom bankom, ali ćemo pratiti šta se događa na tržištu i eventualno ući i u takve aranžmane – kaže prvi čovek kompanije "Basler" u Srbiji Vladimir Meda.
Kredi Agrikol ima za strateškog partnera Aksu, veliku evropsku osiguravajuću kompaniju. Pošto novi propisi povećavaju odgovornost banaka u oblasti kreditiranja, moguće je da će napraviti s njima aranžman i to na rok od tri godine ako ne i kraće.
Najdalje je u toj oblasti odmakla Sosijete ženeral banka. Ona sa osiguranjem Unika već ima takav program. Zajam od 2.500 evra može se od gubitka posla osigurati na 36 meseci a polisa staje 47,25 evra. Sada je u toku popust, pa će klijent platiti samo 31,5 evra za rok koji je naznačen u polisi, a ako klijent izgubi posao, osiguravajuća kuća preuzima otplatu.
Klijenti i banka mogu tako da odahnu za taj period. Jeste da je trošak veći ali je rizik manji.
Sve to znači da ćemo se ubuduće zaduživati najčešće indeksirano u evrima, uz polisu i na kraće rokove. Suma do koje će se krediti odobravati zavisiće prvo od visine plate i pomenute potrošačke korpe, ali sve više i od alternativnih primanja i opšte finansijske i imovinske situacije klijenta. Uostalom, ako neko vozi džip vredan par stotina hiljada evra, a nema posao i to nikome ne smeta, zašto banci zabraniti da ga kreditira od svog novca?
Dušanka Vujošević
Stambeni zajmovi sa i bez učešća
Najviše problema pre primene novih propisa izazvali su indeksirani stambeni krediti. Tako smo protekle sedmice bili svedoci polemike između guvernera NBS Dejana Šoškića i ministra za prostorno planiranje Olivera Dulića. Izgleda da je rezultat remi, jer će učešće za stambene kredite ostati 20 odsto. Popust će imati samo oni koji se zadužuju preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, gde će obavezno učešće biti 10 odsto.
Očigledno je da juriša na banke za uzimanje kredita pre nego što 1. jula počne primena propisa – neće biti, i da je interesovanje građana za stambene kredite u poslednje vreme veoma slabo.
ekonomijaSrbijakreditiplataratenbszaduzenost
