Izvor: B92, 25.Okt.2015, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati štede i siću, žele sigurnost
Gotovo 80 odsto Hrvata štedi, ali mesečni iznosi i nisu veliki.
90 odsto njih kao glavni motiv štednje navodi potrebu stvaranja materijalne sigurnosti u slučaju iznenadnih situacija.
Prošečan mesečni iznos štednje na računima građana iznosi 452 kune (58,76 evra), pokazuju rezultati istraživanja o navikama štednje u Hrvatskoj koje je u avgustu 2015. na uzorku od 500 ispitanika sprovela agencija IMAS za potrebe Erste grupe.
Najveći broj ljudi, njih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 41 odsto, odlučuje se na klasičnu štednju, a slede životna osiguranja, stambene štedionice, investicioni fondovi i dobrovoljna penziona štednja.
Pored brige za iznenadne situacije, kao razloge štednje građani su naveli i potrebe manje ili veće kupovine, odnosno renoviranja (29 odsto njih) i stvaranje zaliha za stare dane (24 odsto).
Iako građani u dobu između 30 i 49 godina u proseku uštede najviše, oko 548 kuna mesečno, samo njih 27 odsto je zadovoljno ušteđenim iznosom.
Oni mlađi, između 15 i 29 godina, prosečno mesečno štede 391 kunu, a stariji od 50 godina 395 kune i više od trećine njih je zadovoljno ušteđenim iznosom.
Uopšteno, muškarci su skloniji klasičnoj štednji od žena, dok se žene češće od muškaraca odlučuju za stambenu štednju i životna osiguranja.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da se smanjio procenat građana koji ušteđeni novac drži u kući. Ove godine taj udeo iznosi 17 odsto, prošle je bio 25 odsto, pretprošle 21 odsto.
Na pitanje šta biste uradili da u ovom trenutku imate na raspolaganju dodatnih 4.000 kuna, polovina ispitanika (48 odsto) novac bi stavila na tekući račun, a nešto više od jedne trećine (36 odsto) na štednu knjižicu ili štedni račun.
Ali, ako bi im se od ovog trenutka mesečni raspoloživi budžet povećao 10 odsto, više od polovine ispitanika (54 odsto) taj bi iznos stavljao na štedni račun.
S druge strane, kada bi im se raspoloživi kućni budžet smanjio 10 odsto, polovina ispitanika (51 odsto) manje bi i trošila i štedela, dok bi druga polovina ili štedela manje ili trošila manje, navedeno je u tekstu.
