Izvor: Večernje novosti, 03.Jan.2013, 22:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hoćemo li trgovati i trovati se genima?

SRBIJA će morati da dozvoli promet genetski modifikovanih namirnica. To će se, prema tvrdnjama svih sagovornika „Novosti“, desiti već ove godine, dok bi legalna prodaja namirnica koje sadrže GMO mogla da započne 2014. ili 2015. godine. Bez toga, naša zemlja ne može da računa na članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali ni Evropskoj uniji, jer je upravo promet GMO jedna od uslova u tim pregovorima. - Izmene i dopune Zakona o genetski modifikovanim organizmima razmotriće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << parlament do juna ove godine - tvrde izvori „Novosti“ bliski Timu za pregovore o priključivanju naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. - Podzakonskim aktima bi se preciznije utvrdila procedura izdavanja licenci koje bi omogućile određenim firmama promet genetski modifikovanim proizvodima. Prema iskustvima drugih država, taj proces pripreme dokumentacije koja prethodi odobravanju prometa GMO traje od godinu, pa čak do tri godine. Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, potvrđuje da u toj upravi postoje pripremljene varijante za izmenu Zakona o GMO, ali da još nije poznato kada će se naći u proceduri. Taj predlog će prvo pogledati i „odobriti“ nadležni u Evropskoj komisiji. VAŠ JE IZBOR - Verujemo da Srbija treba da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti genetski mofikovanih organizama sa uslovima potrebnim za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju - kaže za „Novosti“ ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi. - Članstvo u obe organizacije donosi nova radna mesta za građane Srbije, više trgovinskih transakcija i investicija i snažniju ekonomiju. - GMO nije prepreka za bilateralne odnose Sjedinjenih Država i Srbije. Građani Srbije treba da odlučuju sami da li žele da kupuju GMO proizvode ili ne, kao što čine i američki građani. - Uvoz genetski modifikovane soje, međutim, ugrozio bi domaće proizvođače obične soje - priznaje Boćanski. - Treba biti obazriv pri odobrenju uvoza GMO soje. Imamo oko 180.000 hektara genetski nemodifikovane soje koju danas možemo da izvozima na probirljivo evropsko tržište. Zemljama koje nemaju takvu proizvodnju nisu važne ovakve direktive, nama ipak jesu. Zvaničnici su izričiti da se svakako neće ići na mogućnost koja podrazumeva proizvodnju genetski modifikovane hrane u našoj zemlji. Podsećaju, međutim, da je jedan od osnovnih postulata STO - zabrana vancarinskog ograničenja trgovine, uključujući i zabrane uvoza, osim zbog eventualne zaštite zdravlja ljudi, životinja i biljaka. - Propisi STO dozvoljavaju uvođenje privremenih mera ograničavanja prometa nekog proizvoda, u slučaju da nisu dostupni relevantni naučni dokazi za procenu rizika od GMO - podseća pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović. - Trajna zabrana moguća je isključivo ako se naučno dokaže štetnost GMO proizvoda. Ima zemalja koje na liberalniji ili restriktivniji način tretiraju GMO, ali opšta zabrana prometa ne postoji niti u jednoj od 159 država, članica Svetske trgovinske organizacije. KREDIT ZA RIZIK U beogradskoj kancelariji Evropske banke za obnovu i razvoj demantuju da je ova institucija odobrila kredit „Monsatu“, najvećem svetskom proizvođaču GMO semena od 40 miliona dolara za pokriće troškova rizika ulaska američkih kompanija sa GM semenom u Srbiju. Nezvanično se može čuti i da je lokalno osoblje EBRD bilo protiv jedne takve odluke. - Nije doneta nikakva odluka o navedenom projektu - rečeno je „Novostima“ u kancelariji EBRD. - Još uvek se procenjuje ispunjenost kriterijuma EBRD, uključujući i zaštitu životne sredine, socijalne i korporativne standarde.

Nastavak na Večernje novosti...

Večernje novosti: GMO: Hoćemo li trgovati i trovati se genima?

Kamatica.com: Srbija nema izbora, moraće da dozvoli GMO