Izvor: B92, 11.Mar.2012, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hemofarm i Galenika tuže državu
Beograd -- Hemofarm i Galenika su tužili Komisiju za zaštitu konkurencije koja im je propisala kazne zbog sklapanja nedozvoljenog kartela sa veledrogerijama.
Kako prenosi Blic, advokat koji zastupa ove proizvođače lekova predao je tužbu Upravnom sudu u petak, 3. marta, a rok za izjašnjenje je dva meseca.
Zbog zabranjenog sporazuma, Komisija od Hemofarma potražuje tačno 396 miliona dinara, a od Galenike 158 miliona.
Na ime izrečenih mera, od 15 kompanija koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su činile kartel u 2008. godini, Komisija traži ukupno 1,4 milijarde dinara (12 miliona evra). Ovaj iznos bio bi i veći, ali je zbog stečaja postupak obustavljen protiv Habitframa, Srboleka i Vetrprom hemikalija.
Galenika: Nismo izgubili rusko tržište
Povodom pisanja medija da je Galenika izgubila rusko tržište jer su registracije lekova istekle, u zemunskoj fabrici lekova rekli su da izvoz na ovo tržište nije ugrožen. "U Rusiju i dalje izvozimo devet registrovanih lekova, a u toku su registracije i za pet novih medikamenata", poručili su iz Galenike, i dodali da nema govora o isteku registracija.
U tužbi od tridesetak strana stoji da je Komisija postupak vodila po starom zakonu i da je, u skladu sa novim propisima, danas zastareo. Praktično, mogućnost izricanja kazne proizvođačima i veledrogerijama istekla je 31. decembra 2011. godine.
Navodi se i da je zabranjena retroaktivna primena zakona, ali i da postoji pravosnažna presuda Prekršajnog suda kojom su Galenika i Hemofarm ranije oslobođeni prekršajne odgovornosti.
Advokat koji zastupa ove kompanije Branislav Bjelica tražio je i odlaganje plaćanja kazne sve dok sud ne donese presudu po aktuelnoj tužbi.
Izvor Blica tvrdi da Hemofarm i Galenika neće biti jedine kompanije koje će tužiti Komisiju.
Komisija je inače proizvođačima propisala kaznu u visini od dva odsto njihovog prometa iz 2007. godine, a veledrogerijama od 1,8 odsto. Ta godina je bila jedna od najprofitabilnijih za celokupno farmaceutsko tržište.
Posledica zabranjenog dogovora bila je narušavanje konkurencije na tržištu lekova. Praktično, mešanje proizvođača u politiku cena veletrgovca imalo je za cilj eliminaciju manjih veledrogerija, kojih je u Srbiji oko 260.
Proizvođači su istovremeno zavisili od porudžbina najvećih veledrogerija. Znali su i da je alternativne lekove lako registrovati i da domaći lek ima zamenu.
