Izvor: Blic, 18.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haos u bankama
Haos u bankama
BEOGRAD - Uhodavanje platnog prometa koji se od početka ove godine obavlja preko poslovnih banaka ide sporije nego što se u početku očekivalo. Proteklih dana građani su iz banaka izlazili neobavljenog posla, a privrednici su knjižili štete jer im je novac bio 'zaglavljen' u međubankarskim platnim kanalima. - Platni promet u novim uslovima ne samo da nije položio ispit već se može oceniti kao katastrofalan i cinične su izjave predstavnika NBJ da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su banke položile ispit. Zbog zastoja u novčanim tokovima, na velikom gubitku su građani, privreda i država - tvrdi za 'Blic' Milan Knežević, vlasnik beogradskog 'Modusa'. Ova firma, prema njegovim rečima, od 1. januara čeka naplatu čekova građana u vrednosti od dva miliona dinara, a do sada je naplaćeno samo 4.000 dinara. Banke, tvrdi Knežević, odlaganjem uplate po osnovu čekova čuvaju svoju likvidnost na štetu svojih klijenata.
Dok se platni promet odvijao preko Zavoda za obračun i plaćanja, čekove smo mogli da realizujemo u roku od 24 sata, a sada ne postoji nikakav propis koji bi banke obavezivao da u određenom roku vrednost sa čeka uplate na račun, upozorava Knežević.
Zbog zastoja u platnom prometu, 'Modus' nije isplatio zarade 160 radnika, niti će platiti porez na promet.
- Ukoliko se narednih dana ne ubrza naplata čekova, 'Modus' će, kao i druge firme, obustaviti ovo bezgotovinsko plaćanje, što će umanjiti promet za 40 odsto. To znači da će i u državnu kasu biti manje uplata - ističe Knežević koji najavljuje da će tužiti državu ukoliko zbog kašnjenja uplate poreza 'Modusu' budu obračunate kamate. Ovaj privrednik iz Beograda nije usamljen, slične probleme imaju i mnogi drugi.
Ljubomir Mihajlović, predsednik 'Komercijalne banke', priznaje da su bankari uočili da ima većih poteškoća s naplatom čekova, akceptnih naloga i menica.
- Manjkavost novih propisa o platnom prometu kad je reč o čekovima bila je u tome što nije precizirano da se vrednosne hartije za naplatu predaju u bankama koje garantuju za njih, a ne tamo gde preduzeće ima račun. Očekujemo da se za narednih desetak dana otklone svi uočeni nedostaci i da platni promet profunkcioniše bez ikakvih zastoja - kaže Mihajlović za 'Blic'.
Udruženje banaka Jugoslavije je, kako tvrdi Rade Bačković, savetnik za poslove sa stanovništvom, već pripremilo izmene i dopune propisa o platnom prometu koje će omogućiti da naplata čekova ima prioritet. Sve banke su se saglasile s tim promenama i već od ponedeljka bi trebalo da se smanje gomile čekova koje su u bankama čekale na obradu. M.Vuković Teško do svog novca
Ni vlasnici žiro-računa proteklih dana nisu mogli da dođu do svog novca. Građani kojima je novac bio neophodan bili su prisiljeni da izgube dosta vremena tragajući za potvrdama o uplatama, a u većini slučajeva i to je bilo uzaludno. Bankarski službenicima čak ni na osnovu izveštaja o uplati nisu mogli da isplate novac sa žiro-računa jer do centrala banaka nisu stigli nikakvi podaci o tome da je uplata 'legla' na račun. Najčešći odgovor bankara bio je da će tek za jednu do dve nedelje novac biti dostupan njegovom vlasniku. Menjačnice na mukama
BEOGRAD (Beta) - Novi sistem platnog prometa, koji je na snazi od nove godine, doneo je probleme privatnim menjačnicama u manjim gradovima, gde ne postoje šalteri Narodne banke Jugoslavije - kaže jedan od vlasnika menjačnice. Prema rečima vlasnika jedne od menjačnica, menjači iz manjih gradova moraju na kraju dana da višak deviza u svojoj blagajni predaju najbližoj blagajni NBJ, koja se ponekad nalazi na udaljenosti 50 ili 60 kilometara.
Menjači su se obraćali poslovnim bankama koje imaju svoje ekspoziture u manjim gradovima, ali, kako kažu menjači, većina banaka se još ne snalaze u tim poslovima i ne znaju koju vrstu ugovora bi mogle da ponude menjačnicama. 'Ju banka' je jedna od banaka koja sklapa ugovore s menjačnicama o otkupu deviza. Šleperi prinudno zaustavljeni
Zbog propusta u platnom prometu dvostruko su oštećena i preduzeća čija roba stoji na granici, zbog toga što kasne potvrde da su izmirene sve obaveze prema državi. Naime, oni imaju troškove zbog dužeg skladištenja robe u carinskim magacinima, a istovremeno su i na gubitku jer ta roba nije u prometu. Zbog toga uvoznici najavljuju da će od države tražiti odštetu, jer su na vreme mogli da se predvide ovakvi zastoji u plaćanjima.
