Izvor: B92, 13.Jun.2013, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR: Nikome nije do vatrometa

Zagreb -- Usled najgore recesije, u Hrvatskoj vlada ravnodušnost uprkos postizanju "istorijskog cilja"

Sa 700.000 evra, budžet Hrvatske za proslavu čini se pomalo skromnim.

Kada su se Bugarska i Rumunija pridružile Evropskoj uniji 2007, hiljade oduševljenih građana izašlo je na ulice kako bi obeležilo ključni trenutak nakon napuštanja komunizma.

Međutim, raspoloženje u Hrvatskoj, i u samoj EU, je daleko sumornije zbog ulaska ove zemlje 1. jula. Ova 28. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << članica EU nalazi se u najgoroj recesiji od kako se odvojila od Jugoslavije. Osim sa najvećim ekonomskim i političkim izazovima, Hrvatska se suočava i sa problemima koji se tiču neravnopravnosti, imigracije, štednje i nezaposlenosti mladih.

Za mnoge Hrvate ova nagrada je izgubila na važnosti

Hrvatska se pridružuje EU nakon četiri godine ekonomskih gubitaka i smanjenja radnih mesta. Njen kreditni rejting smanjen je na "bezvredni“, penzioni i zdravstveni sistemi nisu u najboljem stanju a neisplaćeni dugovi državnih i privatnih kompanija dostigli su gotovo pet i po milijardi evra.

Mnogi mladi Hrvati žele da napuste zemlju.

U istraživanju javnog mnjenja agencije Ipsos Plus, svega sedam odsto Hrvata je odgovorilo kako 1. jula želi da uživa u vatrometu. Čak 42 odsto ispitanika smatra da proslava uopšte nije potrebna.

U članku koji je prošle sedmice izašao u dnevnom listu "Novi list“, pod naslovom "Zašto se ne veselimo EU?“, piše: "Današnji Evropljani, naročito oni na periferiji, gde pripada i Hrvatska, strahuju šta donosi sutra“.

"Osećaju se izdato, razočarano“, stoji u članku. Teorija da članstvo u EU donosi veći prosperitet "nije ništa sem jedna velika iluzija“. Za milione turista koji posete hrvatske plaže to se ne čini tako očiglednim. Meštani obučeni po poslednjoj modi ispijaju kafu na suncu, kupuju morsku hranu i druge sastojke u prepunim supermarketima a vikendima jurcaju niz novi autoput.

Međutim, globalna finansijska kriza ukazala je na ekonomske mane koje postoje već pet decenija i koje treba promeniti: rigidno tržište rada, neefikasni državni sektor i slaba investiciona klima, koju guši prekomerna birokratija.

Nezaposlenost je dostigla 21 procenat, izgledi za rast nisu najbolji, što pojačava zabrinutost da će ova zemlja od 4,4 miliona stanovnika samo doprineti ekonomskim problemima unije.

Nije ni čudo što je najprodavaniji nemački časopis "Bild“ okarakterisao Hrvatsku kao "novo groblje za novac naših poreskih obveznika“.

"Da li EU čini sebi ikakvu uslugu prihvatajući ovu balkansku državu?“ pisalo je u tekstu.

Evropska komisija poručila je Hrvatskoj prošlog meseca da bi se po pristupanju mogla naći pod disciplinskom procedurom zbog budžetskog deficita, koji je već preko propisanih granica EU.

Hrvatski ministar finansija Slavko Linić kazao je za Rojters da će Zagreb morati da bude odgovoran po pitanju svojih finansija i zaključio: "Pripremanje nacrta budžeta za 2014. neće biti lagan posao“.

Premda neće odmah postati članica evrozone, Hrvatska na više načina liči na prezadužene južne članice unije zajedničke valute koje se nalaze u dužničkoj krizi. Još više zabrinjava njena slaba konkurentnost, nemogućnost da privuče velike strane investitore i preveliko oslanjanje na turizam.

Vlada je do sada izbegavala radikalne reforme, ali bi je članstvo u EU moglo na to primorati.

Nastavak na B92...