Izvor: B92, 25.Dec.2012, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Komora "krije" umetničko blago
Zagreb -- U Hrvatskoj privrednoj komori revizori otkrili 790 umetničkih slika čija se vrednost procenjuje na 12 miliona kuna (oko 1,5 miliona evra).
S obzirom na to da slike poznatog umetnika Ljube Babića, prema poslovnim knjigama Komore vrede samo 8,62 kuna, veruje se da je prava vrednost zbirke mnogo veća.
Hrvatski državni revizori otkrili su pravo umetničko blago u Hrvatskoj privrednoj komori. Revizori su tokom 2011. i 2012. godine, češljali poslovne knjige Komore >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz 2010, na koje su imale niz prigovora.
Zamerke se mahom odnose na neracionalno i netransparentno upravljanje imovinom, a posebno intrigira deo koji se odnosi na kupovinu umetnina i njihovo nemarno vođenje u poslovnim knjigama.
Naime, ispostavilo se da Hrvatska privredna komora ima bogatu zbirku umetničkih dela vrednu čak 12 miliona kuna (oko 1,5 miliona evra). Od 2005. do 2009. godine Komora je kupila 330 slika (prosečno 66 godišnje), ukupne vrednosti 7,2 miliona kuna (oko 950.000 evra), iako je već raspolagala s velikim brojem umetničkih slika.
Krajem 2004. godine Komora je imala 460 slika čija je vrednost iskazana u knjigama – 4,8 miliona kuna (oko 630.000 evra). Revizori navode da su slike nabavljene uglavnom od privatnih kolekcionara.
“Nije bilo ekonomski opravdano nabavljati toliko slika. Od imovine se očekuje buduća korist u obavljanju delatnosti. Ranijih su godina pojedine umetničke slike bile evidentirane po nerealnim vrednostima”, prigovaraju revizori tražeći od Komore da uskladi vrednost dela sa stvarnim stanjem.
Prema knjigama Komore, dela poznatih umetnika iz 1963. evidentirana su u vrednosti od 0,45 kuna (Kršinić-Pletilja) do 8,62 kuna (Ljubo Babić-Krizantema). Umetnička dela nabavljena u razdoblju od 2005. do 2009. evidentirana su u vrednosti od 1.214 do 370.625 kuna (od 160 do 50.000 evra).
Na tržištu se skulpture Frane Kršinića cene desetinama hiljada kuna, baš kao i slike pomenuog Ljube Babića. U Komori objašnjavaju da se slike vode po nabavnoj vrednosti te da se onim kupljenim pre 1990. godine denominacijom valute promenila vrednost, a važeća Uredba o računovodstvu neprofitnih organizacija ne tera ih na valorizaciju.
Predsednik sam odlučuje o imovini
Revizorima je sporno i što predsednik Komore, Nadan Vidošević, o kupovini i prodaji imovine (od umetničkih dela, preko tepiha do automobila) odlučuje sam, bez ograničenja.
Članstvo u Komori obavezno je za sve kompanije registrovane u Hrvatskoj. Komora je samo u 2010. godini, kroz članarine prikupila više od 30 miliona evra.
U Komori, s druge strane, tvrde da je nabavljanje umetničkih dela bilo opravdano, a da su ovlašćenja predsednika utvrđena statutom (i kroz posebne odluke "organa upravljanja").
Ponosni su na umetničku zbirku i ističu je kao primer njihovog društveno odgovornog poslovanja.
“Kroz svih 160 godina svoga postojanja i rada, istorijski i tradicionalno se kroz komorski sistem provlači, podupire i realizuje ideja da samo društvo koje se ukupno razvija može uspešno razvijati privredu. Umetnička dela Komore služe doprinosu očuvanja hrvatske kulturne baštine i kao reprezent te podsetnik na vremena u kojima je, i još uvek postoji i deluje Komora”, navode u ovoj organizaciji.
Impresivna imovina
Imovina Hrvatske komore je zaista impresivna, vredi 343,5 miliona kuna (45,5 miliona evra), od čega se najveći deo odnosi na nekretnine. Reč je o desetak zgrada, od Zagreba preko Brisela do Knina, koje su procenjene na 211,5 milijuna kuna (28 miliona evra).
Finansijska imovina iznosi oko 100 miliona kuna (oko 13 miliona evra), dok u kešu imaju 42,6 miliona kuna (5,6 miliona evra), a u deonicama oko 24 miliona kuna (oko 3 miliona evra).
Primedbi je bilo i u vezi sa nekretninama. Primera radi, u Moskvi je Hrvatska privredna komora zakupila poslovni prostor od 800 metara kvadratnih za samo dva zaposlena! Nakon jedanaest meseci smanjili su prostor na 162 kvadrata, no već su u međuvremenu platili najam od gotovo pola miliona evra.
