Izvor: B92, 13.Mar.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitnici tranzicije čitavog života
Beograd -- Generacija ljudi između 40. i 50. godine starosti je kod nas podnela najveći teret tranzicije i ekonomskih potresa. Oni čine i više od polovine otpuštenih.
Čini se da su stotine hiljada otpuštenih (od početka krize) najveći gubitnici. Ali, po mišljenju psihologa, ne samo oni.
Tu su i njihova deca, koja plaćaju ceh nemaštine i nezadovoljstva svojih roditelja, ali i treća generacija, koja gleda svoju sredovečnu decu kako se bore za egzistenciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ne može da im pomogne. Ipak, ko je od svih njih platio najveću cenu?
U vreme sankcija nije bila retka pojava da fakultetski obrazovani ljudi posle otkaza prodaju na buvljaku ili švercuju gorivo iz Rumunije ili Mađarske. Danas su pumpe pune goriva, a u megamarketima nema šta nema. Fakultetski obrazovani više nemaju šta čak ni da prodaju.
SOCIJALNA POMOĆ
U decembru 2010. pravo na materijalno obezbeđenje (MOP) ostvarilo je 70.891 porodica, odnosno 178.786 lica, od kojih je 30-35 odsto deca. U starosnoj strukturi korisnika usluga centara za socijalni rad (ukupno ih je 500.000) u Srbiji nema većih promena - najbrojnija su odrasla lica čije je učešće nešto manje od polovine. Svaki treći korisnik pripada grupi dece i omladine, a najmanju čine starije osobe.
Veliki problem je i manji priliv novca od dijaspore. Dok je ranije od rođaka iz inostranstva u Srbiju stizalo i po četiri milijarde evra godišnje, depresija koja je pogodila Zapad naterala je pečalbare da u rodni kraj pišu samo pisma umesto da šalju koverte sa parama.
Po rečima Ljubisava Orbovića, lidera Saveza samostalnih sindikata Srbije, aktuelna ekonomska kriza najviše je pogodila ljude koji su 2000. godine imali između 40 i 50 godina.
"To je generacija koja je teško prihvatila tranzicione promene, naročito ove u ekonomskoj krizi. Najviše su pogođeni otpuštanjima, a većini je veoma teško da se prekvalifikuje. Prema našim podacima, oni čine čak 60 odsto ukupnog broja otpuštenih", kaže Orbović i dodaje da su veoma pogođeni i mladi ljudi, ali oni lakše prihvataju promene i navikavaju se na njih.
"Kada su penzioneri u pitanju, njima su makar uplaćivani doprinosi na osnovu plata koje su primali. Danas firme uglavnom uplaćuju doprinose na minimalcu, zbog čega će ponovo mlađe generacije više da ispaštaju", kaže Orbović.
Sa njim se samo donekle slaže psiholog i psihoterapeut Nebojša Jovanović. Kako kaže, svaka generacija izvukla je neku štetu. Njemu u svakodnevnom radu padaju u oči tridesetogodišnjaci, koji su do sada trebalo da se osamostale i steknu izvore prihoda, pa da još izdržavaju i porodicu.
"Ogroman broj nema za to ni mogućnosti, ni hrabrosti. Tokom svoje adolescencije odrastali su uz maksimu da je život kratak, da se treba 'zezati' dok čovek može, jer ih posle ionako ništa lepo ne čeka", smatra on.
To je generacija „kulera", koja je „blejala" po kafićima i ćoškovima, a sad je došlo vreme naplate. Za njihov položaj krivi su i spoljni faktori, uslovi u kojima su odrastali, ali i oni sami.
"Puno devojaka mi se žali da ne može da nađe 'normalnog dečka'. Kad ih pitam šta im znači 'normalan', odgovaraju - 'neko na koga možemo da se oslonimo'. Mladići kasno završavaju fakultete ili ih ne završavaju, ne osećaju se pouzdanim, nisu spremni za porodicu. I jedni i drugi upadaju u paniku i strah od života", kaže Jovanović.
U izvesnom smislu, po njegovom mišljenju, ova generacija možda jeste najugroženija, jer bi trebalo da bude na vrhuncu svojih potencijala, a oni su i emocionalno i materijalno osakaćeni. Druga generacija koja je pogođena jesu roditelji od 40-ak godina, čija deca sad idu u školu i koji plaćaju ceh narušenog sistema vrednosti i autoriteta.
Suočeni su sa dečjom nezainteresovanošću. Potomci neće da slušaju ni njih ni profesore, neće da uče, pogođeni su haotičnošću i nepostojanjem čvrstog sistema, beže u svetove elektronskih komunikacija. Osim toga, ova generacija je stalno izložena pretnjama da će izgubiti posao, kao i sve višim troškovima života.
"Što se tiče dece, ona će prave posledice tek osetiti. Mališani i tinejdžeri, zahvaljujući kompjuterima, TV-u i mobilnim telefonima traže laka i brza zadovoljstva, nemaju strpljenja ni za šta", kaže Jovanović.
Sve u svemu, oni koji su iskoristili krizu kao šansu za razvoj, po ovom psihologu, mogu se izbrojati na prste. Takvih svakako ima među onima koji su pokušali sa takozvanim start-ap kreditima za početni biznis. Kako tvrde u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, ove pozajmice su amortizovale nezaposlenost.
"Prema našim podacima, od ukupnog broja preduzeća otvorenih start-ap kreditima, samo je deset odsto ugašeno, dok ostali posluju manje ili više uspešno", objašnjava Milena Vasić, zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj.
Kako se ostali, oni koji nisu uzeli kredite, "prosečni Srbi", snalaze?
Na internet forumima posebno su interesantni saveti o štednji i doprinosu kućnom budžetu:
- Umesto da se sa prijateljima provodite po restoranima i kafićima, bolje pazarite pivo i vino u megamarketima i organizujte sedeljke u kućnoj atmosferi.
- U kupovinu ne treba ići svaki dan, već jednom mesečno, jer čovek kada god uđe u prodavnicu pazari i nekoliko stvari koje mu realno nisu neophodne. Takođe, u šopingu bi trebalo da se držite spiska. Plaćajte gotovinom, a ne karticom. Od keša ćete se teže „odvojiti", a i tako ćete lakše pratiti troškove.
- Pripadnice lepšeg pola bi trebalo da prorede odlazak u salone lepote i da same feniraju kosu, farbaju se, lakiraju nokte...
- Ponedeljkom i petkom su najveće gužve, pa je bolje na posao otići gradskim prevozom i tako izbeći troškove i nervozu zbog gužve. U slučaju da sa kolegom živite u komšiluku, na posao krenite jednim automobilom i podelite račun za gorivo.
- Ako manje vozite kola, pravite sendviče kod kuće, smanjite ispijanje kafe i nepotrebno duge telefonske razgovore, ne koristite kreditne kartice, mesečno možete da uštedite i više od 15.000 dinara!
Ako sve to uspete, povećaćete broj onih koji su iskoristili svoju šansu i iz gubitnika se pretvorili u dobitnike.
.jpg)
