Izvor: SEEbiz.eu, 01.Jun.2016, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grupa beogradskih autora: Sačuvajmo svoj grad
BEOGRAD - Grupa autora koja je prošle godine iznenadila javnost animiranim filmom "Naš Beograd na vodi" tačno godinu dana kasnije poklanja svojim sugradjanima nastavak filma sa nazivom NAŠ GRAD (Naš Beograd na vodi 2), uz poruku - sačuvajmo svoj grad!
U nastavku filma koji se zove NAŠ GRAD (Bgd na vodi je odnela poplava već u špici filma) pokreće neke još fundamentalnije probleme koje naš grad i građani imaju. Preplavljeni smo sistematskim nemarom, zatrpani djubretom, >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << osuđeni na lošu infrastrukturu, ostajemo bez prostora za kretanje, ne možemo sa dečijim kolicima da prodjemo do prvog odredišta, o osobama sa posebnim potrebama, penzionerima i prevozu da i ne govorimo, plodna zemljišta i izvori lekovite vode se nekontrolisano prodaju a nama, "običnim gradjanima", polako presušuju osnovni uslovi za normalan život.
Ovim filmom želimo da pošaljemo jednostavnu i jasnu poruku, koja doprinosi budjenju svesti o tome da mi građani imamo pravo učešća, ali i odgovornost u kreiranju sopstvenog okruženja, te u skladu sa tim treba i da se svakodnevno ponašamo, naročito ako želimo da vidimo bilo kakvu pozitivnu promenu u skorije vreme, porucuju autori.
Nije nedostižno da i Beograd, jedna od evropskih prestonica sa najnižim indeksom kvaliteta života, postane održiv i grad pametnijih rešenja. Upravo je ovo taj momenat kada je moguće promeniti kurs i namesto stakleno betonske elitne četvrti u kojoj već vlada neka vrsta terora elite – napraviti nešto sa čim bi se mogli ponositi i u čemu bismo mogli uživati svi. Potrebno je da se ugledamo na gradove gde probleme rešavaju vrhunski stručnjaci (našeg porekla!?) a ne partijski poslušnici ili politički pioni, koji svoj lični ili interes kapitala stavljaju ispred budućnosti generacija koje dolaze. Postoje gradovi čija je infrastruktura projektovana u skladu sa prirodom a ne protiv nje, gde se koriste obnovljivi izvori energije, otpadne vode prečišćavaju a smeće se rutinski reciklira. U takvim gradovima donosioci odluka na posao dolaze biciklom i ne dozvoljavaju ikakvu gradnju bez "zelenog pasoša", stavljaju parkove ispred parkinga, zabranjuju prljava tehnološka rešenja i prakse a uvode ona koja štite životnu sredinu i tako štede ogromne količine novca.
Borba za dostupnost javnih prostora svima i participativan model razvoja gradova je u suštini borba za demokratske procese, koji bi trebalo da državu vrate u poziciju zaštitnika interesa i dobrobiti građana. Kod nas takvi procesi sve češće izostaju, pa je samim tim sve više na samim građanima da zaštite svoj grad i to na svim nivoima, od onog najbazičnijeg (da svako počisti za sobom i svoje dvorište) do onih kompleksnijih i naprednijih.
Tako da, Beogradu su najpotrebniji građani koji ne okreću glavu ili nemoćno odmahuju jer misle da ne mogu ništa protiv toliko nagomilanih problema i neodgovornih vlastodržaca. Potrebno je da budemo proaktivni, informisani građani koji će svakog dana uraditi makar sitnicu da bismo doprineli promeni koju želimo.
Autori su kao i prošli put - Katarina Ćirilović (rediteljka), Ana Đorđević Petrović (dizajnerka) i Luka Tilinger (ilustrator), ovog puta ojačani sa još troje pomagača - Ivana Malinović (komunikolog), Isidora Stanić (slikarka) i Jelena Milunović (animatorka). Isto tako, pored Gete instituta, film je nastao uz stručnu i produkcijsku podršku još nekoliko udruženja i firmi koja su već godinama aktivni na promeni paradigme urbanog razvoja (Beogradski festival cveća, Ulice za bicikliste, Ciklotron, Bluegreen concept).
Učešće su uzeli i mnogi "budni gradjani", kojima se ovom prilikom zahvaljujemo, naročito ekipi iz Bloka 9A, koji su složno odbranili svoju livadu od betoniranja i nesebično nam za film pozajmili svoju himnu u kojoj je rečeno sve: NE DAMO SVOJE PARČE PRIRODE! NAŠ GRAD!
