Izvor: B92, 11.Sep.2009, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani više prodaju devize
Beograd -- Narodna banka Srbije zabeležila je za oko 11 miliona veću prodaju evra u avgustu i septembru a razlog bi, kako kažu, mogao da bude opremanje dece za školu.
Prema podacima Narodne Banke Srbije, građani više prodaju evre pre letovanja i uoči početka školske godine. U menjačnicu sa evrima, a iz menjačnice s dinarima. Svi sagovornici sa kojima je B92 razgovarao došli su da prodaju evre, i to uglavnom manje iznose.
"Prodajem 50 evra. Radim privatno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u penziji sam, ali radim privatno dodatno, nema dovoljno za život.” "U septembru dodatni troškovi pristižu, ili svakog meseca tako. Svakog meseca", kažu neki od sugrađana.
Tako je, posle pojačane prodaje u aprilu i maju, tokom letnjih meseci zabeležen pad.
U junu je u bankama i menjačnicama prodato 243 miliona, u julu 238, u avgustu 249, a u septembru je prodaja, bar za sada, na nivou prošlomesečnog.
"Otkup deviza u ovom mesecu, za sad je na nivou avgusta, kada je dnevni prosek iznosio osam miliona evra. Pri čemu, ukoliko dođe do nešto značajnijeg otkupa efektive od građana, to može da se objasni možda prodajom efektive zbog početka školske godine, nabavke školskog pribora”, kaže Rada Alimpić iz Narodne banke Srbije.
"Kad se vratim unazad godinama, ovaj period je karakterističan, znate i sami da deca kreću u školu, normalno je veća potrošnja, veća promena, tako da je u ovo vreme svake godine uvek veća ponuda nego potražnja", kaže Borislav Brujić iz Udruženja menjača.
Koliko su evra na prodaju ponudila mala preduzeća i preduzetnici, koji takođe spadaju u kategoriju fizičkih lica, nije poznato, ali se u menjačnicama retko kada pojavljuju građani sa više od 1.000 evra.
"Međutim, što se tiče formiranja kursa, znate i sami da se kurs formira na osnovu ponude i potražnje. Ta pravna lica bi novac trebalo da predaju bankama, međutim sigurno da pravna lica dolaze i kod nas. To su iznosi veći od recimo 10.000 i više", kaže Brujić.
"Tada su u obavezi da predaju svoje dokumente sa ličnim kartama i onda se to predaje ministarstvu finansija”, navodi on.
Sve u svemu, građani su od aprila prodali više od milijardu evra, a uprkos tome dinar nije ojačao.
Možda je objašnjenje u tome što su mnogi prošle godine, uplašeni krizom, podizali novac sa štednih računa i tako veliku količinu evra povukli s tržišta.
Poverenje u banke se vraća polako, ali sigurno. Građani sada na štednim računima drže oko 5,2 milijarde evra, ali je prema nekim procenama u slamaricama za crne dane ostalo još oko četiri milijarde.
.jpg)
