Izvor: B92, 07.Nov.2010, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani i dalje ne veruju u dinar
Beograd -- Dragan K. koji je u nedelji štednje 2007. poslušao tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da je isplativije štedeti u dinarima tri godine kasnije se pokajao.
I pored toga što je reoročavao novac na šest meseci po najpovoljnijim kamatnim stopama (koje su u međuvremenu iznosile od 12 do 15 odsto na godišnjem nivou) nije imao očekivanu zaradu.
Jer, kada je u ovogodišnjoj „Nedelji štednje” podigao i kamatu i glavnicu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na 77.380 dinara što je na početku štednje bila vrednost od 1.000 evra dobio je ukupno 113.344,09 dinara ili 1.056,33 evra po sadašnjem kursu. Znači realni prinos na njegov novac je svega 56 evra. Njegov komšija Aleksandar M, koji je bio skeptičan prema štednji u dinarima i zato oročio hiljadu evra u istoj nedelji štednje, ovih dana je podigao ukupno –1.197,50 evra.
Država se, inače, ponosi time što je u poslednjih deset godina devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i dostigla je oko 6,27 milijardi evra. Dinarska štednja povećana je 7,5 puta, sa 1,558 milijarda dinara što je tada bilo oko 26 miliona evra na 11,646 milijardi dinara što je sada oko 111 miliona evra. Ipak, dinarska štednja je na nivou od svega 1,5 odsto ukupne štednje.
Draganu K. i drugima s njegovim iskustvom verovatno ništa ne znači to što centralna banka i dalje tvrdi da je u periodu od 2001. do 2010. godine bilo isplativije štedeti u dinarima, nego u devizama i zato će kada banke budu svele učinak ovogodišnje „Nedelje štednje” biti interesantno videti koliko štediša u to poverovalo.
I same štediše ne spore da je bilo perioda kada je štednja u dinarima bila u plusu, ali oni koji su se jednom opekli teško će se nanovo odlučiti na takav rizik.
I bankari i ekonomisti saglasni su da su razlozi za zanemarljivu dinarsku štednju stalan pad kursa domaće valute i visoka inflacija. Jer, ko ima staklenu kuglu da vidi koliko će dinar vredeti u narednih godinu dana?
Bankari kažu da je za štediše u Srbiji štednja u evrima sigurnija od štednje u dinarima iako je u pojedinim periodima u poslednjih deset godina štednja u dinarima bila i realno isplativija čak i kada se uzme u obzir i obezvređivanje domaće valute. Razloge za to treba tražiti u bliskoj prošlosti kada su dug period makroekonomske nestabilnosti i hiperinflacija obezvredili dinarsku štednju.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, priznaje da prijatelje i rođake ne može da posavetuje da štede u dinarima. On od guvernera ni ne očekuje da stanovništvo podstiče da štedi u evrima, ali dodaje da ne treba građanima ni davati lažne nade.
"Da bi se u dinarima više štedelo potrebna višegodišnja stabilnost nacionalne valute, niska i stabilan inflacija, ali i predvidiva politika. Očigledno da država ne radi sve što je u njenoj moći da te uslove obezbedi. Ne postoji čarobnim štapić kojim bi Narodna banka preko noći mogla da ubedi stanovništvo da je bolje štedeti u dinarima. To je mukotrpan i dug proces", kaže Vučković.
S njim se slaže i Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu. Vrlo je jednostavan odgovor na pitanje zašto građani ne štede u dinarima.
"Mnogo su puta bili prevareni. Evro im donosi veću sigurnost i štednja u čvrstoj valuti ne nosi rizik od kursnih razlika, ali i inflacije. Treba reći i to da su kamate na štednju u Srbiji najveće u regionu, ali da se i dalje nekoliko milijardi evra drži u slamaricama. I to je pitanje poverenja. Sve je to individualna odluka pojedinaca", zaključuje Savić.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Dinar
