Izvor: B92, 03.Okt.2013, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani Srbije sve više štede

Beograd -- Devizna štednja u Srbiji porasla je za 5,6 odsto, ili za 470 miliona evra u periodu septembar 2012 - septembar 2013, saopštila je Narodna banka Srbije.

Dinarska štednja istovremeno je zabeležila rast od 32,6 odsto, ili za više od 5,8 milijardi dinara.

Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja se u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslednje vreme pokušava plasirati u javnosti, navodi NBS.

Centralna banka ocenjuje da banke danas vode daleko odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj i stabilnosti finansijskog sistema.

Štednja je, u smislu prihoda od kamate, možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama, piše u saopštenju i ukazuje da "naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji".

Činjenica da je štednja stranih fizičkih lica dostigla iznos od blizu 300 miliona evra, navodi se dalje, takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.

Narodna banka Srbije, nadležna i za finansijsku stabilnost, podseća da je više puta ukazivala na neophodnost da banke vode politiku kamatnih stopa na štednju koja neće narušiti stabilnost finansijskog sistema.

"To se pokazalo kao opravdano, ako imamo u vidu primere iz nedavne prošlosti kada su pojedine banke vodile politiku nelojalne konkurencije i privlačile klijente visokim kamatnim stopama na štednju, da bi na kraju država, kao garant, izmirivala njihove obaveze po štednim i ostalim depozitima".

Analize NBS ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije "opterećena" porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje.

U uslovima kada je kretanje deviznog kursa relativno stabilno, kakvo je i bilo u poslednjih godinu dana, štednja u dinarima se pokazala kao daleko isplativija opcija za ulaganje u poređenju sa deviznom štednjom.

Tako, na primer, ako je klijent banke 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 odsto, koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period, nakon godinu dana štednje njegov ulog bi bio viši za 10.180 dinara i iznosio bi 110.180 dinara, navodi NBS.

Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra), po kamatnoj stopi od 4,1odsto, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio bi 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima, izračunala je centralna banka.

Podaci pokazuju, ističe se dalje, da bi devizna štednja postala isplativija samo u slučaju veće deprecijacije domaće valute, i zaključuje da je isplativost sigurno jedan od razloga zbog kojeg je u ovoj godini zabeležen znatan rast dinarske štednje.

Pad kamatnih stopa na štednju i ostale izvore sredstava banaka predstavlja i jedan od preduslova za pad kamatnih stopa na kredite, mada svakako nije jedini, ocenjuje NBS i dodaje da je određeni pad već zabeležen, pa je tako od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za oko dva odsto.

Tendencija pada kamatnih stopa na štednju, koja se beleži u poslednjem periodu, u svakom slučaju predstavlja solidnu osnovu za dalji odgovarajući pad kamatnih stopa na kredite privredi i stanovnistvu, zaključuje NBS u današnjem saopštenju.

Nastavak na B92...