Izvor: Glas javnosti, 30.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorivo skuplje za osam dinara
BEOGRAD - Naftni derivati od danas su skuplji za 12,48 odsto - benzini za 6,86 dinara po litru, a dizel goriva za 8,03 dinara, pa su najkorišćenija goriva MB i BMB od 95 oktana dostigla rekordnu cenu od 108,13 dinara, a evro-premijum BMB 118,26 dinara. Ovo je i drugo rekordno pojedinačno poskupljenje posle onog od 7,80 dinara iz sredine 2005. godine.
Ministarstvo finansija je posle sedam dana odlaganja odlučilo da dozvoli poskupljenje umesto da smanji akcize i tako spreči rast maloprodajnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << cena. U Srbiji je zasad mirno, međutim, protesti zbog skupog goriva potresaju ceo svet - britanske kamiondžije uparkirale su se u centru Londona, francuski ribari blokirali su luke, a pridružile su im se i kolege iz Italije, Španije, Portugalije, dok su na protestima u Indoneziji bacani „Molotovljevi kokteli“. Domaći stručnjaci poručuju da je vreme jeftinog goriva prošlo i da nas samo racionalno korišćenje energije može spasiti plaćanja ceha skupoj nafti.
Sve zemlje u svetu suočavaju se poslednjih meseci sa stalnim poskupljenjima goriva zbog divljanja cena nafte, ali retke su one koje imaju adekvatno rešenje osim ako nisu bogate naftom. Nadležni najavljuju donošenje strategije za borbu protiv visokih cena sirove nafte, ali analitičari ističu da nemamo puno izbora i da kao siromašna zemlja jedino možemo da štedimo. Smanjivanje akciza ili poreza, dodaju oni, samo su kratkotrajna rešenja, a Srbija i ne može da ih upotrebi u situaciji kada je državna kasa prazna.
NESTABILNO TRŽIŠTE
Sirova nafta je juče pala ispod 130 dolara mada je i dalje na visokim nivoima. Nafta tipa „ural“, na osnovu koje se obračunava maloprodajna cena u Srbiji, od preseka koji je urađen pre nedelju dana poskupela je za dva dolara i dostigla 124 dolara za barel. Sokolović kaže da su glavni uzroci rasta cene kurs dolara, američko tržište i nestabilna politička situacija. Prisutni su, dodaje on, i spekulativni elementi jer se novac seli u trgovinu naftom. „Smirivanje nije na vidiku jer je tržište izuzetno nestabilno“, naglašava on. Raste potroŠnja
RASTE POTROŠNJA
Prošle godine je uvezeno 41 odsto energije, a ove godine je planiran rast za jedan odsto. U 2008. godini, prema Energetskom bilansu, trebalo bi da se uveze 2,630 miliona tona što je gotovo isti iznos kao i u 2007. godini, a planirana potrošnja naftnih derivata u 2008. godini iznosi 4,335 miliona tona, što je za gotovo šest odsto više u odnosu na prošlu godinu. „U strukturi potrošnje derivata naročito je značajan porast potrošnje tečnog naftnog gasa, primarnog benzina, dizel goriva i bitumena. Korišćenje goriva u sektorima potrošnje (industrije, saobraćaja i ostalo) raste i to najviše u sektoru saobraćaja i očekuje se povećanje za deset odsto u odnosu na prošlu godinu. U strukturi potrošnje finalne energije po energentima, najveći je porast potrošnje gasovitih goriva i to za 24 odsto više nego u 2007. godini, a tečnih goriva za 12 odsto“, navodi se u Energetskom bilansu.
Analize su pokazale da bi samo smanjivanje akcize od šest dinara imalo efekta u obuzdavanju inflacije, ali bi napravilo rupu u budžetu jer bi smanjilo prihode od akciza za oko deset milijardi, što je jedna šestina planiranih prihoda od ovih nameta. Na drugoj strani, poslednje poskupljenje goriva direktno će uticati na rast inflacije za 0,68 odsto, a posredno mnogo više. Svesno situacije u kojoj se nalazi Ministarstvo finansija namerava da predloži stvaranje strategije za borbu protiv skupog goriva. Strategija bi trebalo da se pozabavi strukturom cena naftnih derivata u Srbiji ali i regionu, da analizira cene rafinerijske prerade i poreska zahvatanja...
Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike za naftu i gas, kaže da Srbija nema puno izbora jer je mali potrošač energije i pod uticajem smo visokih cena nafte na svetskom tržištu. Međutim, dodaje on, veliki smo potrošači po jedinici novostvorenog proizvoda, gde je i naša šansa.
- Kratkotrajne mere su one administrativne, kao što je ograničavanje isporuka potrošačima, što je van pameti, ali i smanjivanje zahvatanja države. U našem slučaju akcize su jedini ventil, ali to podrazumeva smanjivanje prihoda u budžetu što ponovo podrazumeva manje rashode i zahteva dublje analize. Kao rešenje spominje se i korišćenje strateških ili robnih rezervi, ali bih upozorio da to nije njihova namena jer se one koriste kada postoji fizička nemogućnost da se nafta dopremi na teritoriju jedne zemlje. Jedino dugoročno rešenje je energetska efikasnost, pre svega, u privredi, ali ona traži velika ulaganja i rezultati će doći tek kasnije. Sve ostalo su palijativna rešenja pa i zamena obnovljivim izvorima energije - ističe Sokolović.
Aleksandar Mileusnić, direktor naftne kompanije Petrobart -AVIA, kaže da uvek ima rešenje. „Francuski predsednik Sarkozi najavio je formiranje fonda od poreskih prihoda iz koga bi se subvencionisali potrošači koji su najugroženiji rastom cena goriva. To je jedno od rešenja, ali ga mogu priuštiti samo bogatije zemlje, a Srbija sa ovakvim budžetom ne može da razmišlja o tome. Teško je reći šta nam je činiti, za to je potrebna kompleksna analiza, ali je štednja sigurno ono što ostaje svima kao rešenje jer se ponašamo suviše neracionalno. Ako se prođe „Gazelom“ oko podneva vidi se da je zakrčena automobilima, a slično će biti i posle ovog najnovijeg poskupljenja, što govori da nešto nije u redu - kaže Mileusnić.
Prelazak na autogas, koji je duplo jeftiniji od benzina, je izlaz kome su mnogi pribegli, ističe on, a s obzirom na to da je transport prvi po potrošnji goriva tu ima još prostora za uštedu. Sledeći korak, prema njegovim rečima, mogao bi da bude prelazak na komprimovani prirodni gas koji je skoro duplo jeftiniji od TNG-a.
NESTABILNO TRŽIŠTE
Sirova nafta je juče pala ispod 130 dolara mada je i dalje na visokim nivoima. Nafta tipa „ural“, na osnovu koje se obračunava maloprodajna cena u Srbiji, od preseka koji je urađen pre nedelju dana poskupela je za dva dolara i dostigla 124 dolara za barel. Sokolović kaže da su glavni uzroci rasta cene kurs dolara, američko tržište i nestabilna politička situacija. Prisutni su, dodaje on, i spekulativni elementi jer se novac seli u trgovinu naftom. „Smirivanje nije na vidiku jer je tržište izuzetno nestabilno“, naglašava on. Raste potroŠnja
RASTE POTROŠNJA
Prošle godine je uvezeno 41 odsto energije, a ove godine je planiran rast za jedan odsto. U 2008. godini, prema Energetskom bilansu, trebalo bi da se uveze 2,630 miliona tona što je gotovo isti iznos kao i u 2007. godini, a planirana potrošnja naftnih derivata u 2008. godini iznosi 4,335 miliona tona, što je za gotovo šest odsto više u odnosu na prošlu godinu. „U strukturi potrošnje derivata naročito je značajan porast potrošnje tečnog naftnog gasa, primarnog benzina, dizel goriva i bitumena. Korišćenje goriva u sektorima potrošnje (industrije, saobraćaja i ostalo) raste i to najviše u sektoru saobraćaja i očekuje se povećanje za deset odsto u odnosu na prošlu godinu. U strukturi potrošnje finalne energije po energentima, najveći je porast potrošnje gasovitih goriva i to za 24 odsto više nego u 2007. godini, a tečnih goriva za 12 odsto“, navodi se u Energetskom bilansu.
Inače, Srbija ne troši ukupno mnogo energije, ali je problem što je ne troši racionalno, što dokazuje visok energetski intenzitet, koji pokazuje koliko energije se potroši za jedinicu novostvorene vrednosti. Energetski intenzitet Srbije je sada oko 0,6, što je četiri puta više od zemalja EU, a samo u industriji je tri puta veći. Najveći udeo u potrošnji energije ima sektor zgradarstva oko 45 odsto, a zatim industrija i transport sa po 26-27 odsto.
- Srbija je energetski uvozno zavisna zemlja, koja 42 odsto energije uvozi, od čega na naftu i naftne derivate otpada 55 odsto. Primenom raznih mera energetske efikasnosti potrošnja nafte bi do 2016. godine mogla da bude smanjena za deset odsto, čime bi se uštedelo po sadašnjim cenama oko 200 miliona dolara jer je za kupovinu nafte i naftnih derivata u prošloj godini potrošeno 1,96 milijardi dolara. U sektoru zgradarstva potrebne su investicije u narednih 4-5 godina od 200 miliona evra godišnje, a u industriji oko 80 miliona evra - kaže Bojan Kovačić, v.d. direktor Agencije za energetsku efikasnost.
