Izvor: B92, 19.Maj.2015, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golgota u "Tozi" na belom hlebu
Hapšenje Dejana Babića, većinskog vlasnika "Toze Markovića", s ogromnim iznenađenjem dočekano je u ovoj kikindskoj firmi, koja je od pre 13 meseci u stečaju.
Malo ko je, međutim, od oko 600 crepara i keramičara spreman javno da govori na ovu temu. Svi se, bez uvijanja priznaju, plaše da, poučeni gorkim iskustvom svojih kolega iz prethodnih godina, zbog dugog jezika ne nagrabuse, a možda i - ostanu bez posla.
Većini ovih ljudi, koji mukotrpno radeći u smenama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog zakonom propisane stečajne uravnilovke, mesečno nose kući minimalac od 22.000 dinara, nije do javne priče o Babiću, kako vele - dojučerašnjem neprikosnovenom gazdi i njegovim poslušnim pulenima, koji su bespogovorno, za debelu platu, aminovali sve što bi on naumio, bez obzira na to, da li je u skladu sa zakonom, ili nije.
"Nadam se da će se u istrazi potvrditi sumnje iz krivične prijave da su uhapšeni od 2006. godine, kada je Babić preuzeo naše preduzeće, pa sve do pred kraj pretprošle godine, odnosno, nešto pre pokretanja stečaja, masovno zloupotrebljavali ovlašćenja u privredi i protivpravno iz "Toze" isisali nekoliko milijardi dinara i taj novac prebacivali na druge gazdine firme, a ujedno, izbegavanjem plaćanja poreza, drastično oštetili državu", kaže jedan od brojnih anonimnih sagovornika, inače sa srednjom stručnom spremom i radnim stažom od oko tri decenije.
Čudi me, nastavlja on, samo jedno: kako je, naime, tek sada usledila opsežna i efikasna akcija MUP, kada je javašluk u fabrici proteklih godina bio vidljiv na svakom koraku?!
"Kako je, opet, moguće da neko, poput Babića, ako je verovati medijima, u kupovinu do tada izuzetno profitabilne firme uloži 27 miliona evra, a onda dočekamo pokretanje stečaja, uz podatak da su dugovanja TM dostigla oko 50 miliona evra, a da samo za plin "Srbijagas" potražuje oko 20 miliona evra?! Evidentno je da je bilo velikog kriminala, ali je, isto tako, evidentno da su nadležni državni organi zakazali, jer su morali odavno da reaguju...", kaže radnik.
U sličnom tonu pričaju i ostali naši sagovornici, prilično gnevni, jer su, tvrde, za proteklih devet godina prošli pravu golgotu. Naporan rad, a plate mizerne, iznurivanje i šikaniranje na poslu i za najmanju sitnicu. Mnogi su psihički pukli...
"Direktori su mesečno nosili kućama po 2.000 evra. Neki od njih, kao i niži rukovodioci, pretvorili su se u svojevrsne goniče radnika. Bilo, ne ponovilo se", poručuje, jedan iz grupe radnika, kojima je strah za radno mesto zavezao jezik da kažu svoje ime.
Svi su u "Tozi" saglasni, najvažnije je da firma izađe iz stečaja, odnosno, da po svaku cenu izbegne bankrot i likvidaciju. Jedino tako kikindski crepari i keramičari mogu sačuvati radno mesto i obezbediti kakvu-takvu egzistenciju.
Tako misli i Zoran Sredojev, dugogodišnji fabrički sindikalni lider, koji procenjuje da će se stečajna priča okončati najkasnije do kraja godine. "Toza", dodaje, radi, doduše smanjenim kapacitetom, ali su stvoreni uslovi da je u stanju da u potpunosti servisira sve obaveze.
