Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Giljotini propisa” bez kraja
Zakoni koji se donose nameću nove administrativne obaveze privredi
U poslednja tri meseca nije postignut bitniji pomak u sprovođenju regulatornih reformi u Srbiji. Usvojena je samo jedna preporuka tako što je formiran Registar sudskih zabrana koji je dostupan preko Interneta, što bi trebalo da poveća pravnu sigurnost poslovanja u našoj zemlji.Istini za volju, unapređena je i elektronska komunikacija između Poreske uprave i obveznika.
Poreska uprava razvila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << elektronske servise za podnošenje poreske prijave za PDV i poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana.Trenutno je aktivan samo prvi, a prema najavama, drugi će moći da se koristi početkom 2012. godine. To znači da bi naredne poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za 2011. godinu, poreski obveznici mogli da pošalju elektronskim putem.
Iako je giljotina propisa trebalo da bude okončana do juna prošle godine, od 340 preporuka, 108 je u fazi sprovođenja ili tek čeka da dođe na dnevni red. Od očekivana 183 miliona evra ušteda, dosadašnjom sečom nepotrebnih i zastarelih propisa, privreda je uštedela 121 milion evra na godišnjem nivou, navedeno je u Izveštaju sprovedenih reformi za treći kvartal.
Đorđe Vukotić, šef pravnog tima Kancelarije za sveobuhvatnu reformu propisa i jedan od autora izveštaja, mali učinak u prethodna tri meseca opravdava godišnjim odmorima. On podseća da je u drugom kvartalu rešen veliki broj preporuka prvenstveno usvajanjem zakona o privrednim društvima, finansijskom lizingu, platnom prometu. Na pitanje zbog čega giljotina propisa još nije okončana, on je odgovorio da se veliki broj nesprovedenih preporuka odnosi na Zakon o radu, ali da za njegovu izmenu ne postoji dogovor. Preporuke koje se odnose na ovaj zakon su ukidanje radnih knjižica, preciznije regulisanje razloga za otkaz…
Violeta Jovanović, izvršni direktor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, smatrada je zadati rok bio nerealno postavljen.
– Prema našem iskustvu, za završetak „giljotine propisa” potrebno je oko dve godine, ili nešto više od toga. I to,uz konstantnu pažnju javnosti i takoreći svakodnevni rad na tome. Dodatni problem ješto se novi zakoni i propisi donose skoro svakodnevno, a mnogiod njih često nisu usklađeni sa potrebama privrede, pa se tako kraj „giljotini propisa” ni ne vidi – objašnjava Jovanovićeva.
Činjenica je i da veliki broj preporukakoje su usvojene izmenjenimpropisima, još nisu primenjene u praksi. U nekim slučajevima razlog za to je odložena primena propisa (npr. Zakon o privrednim društvima), a u većem broju slučajeva sporo donošenje podzakonskih akata bez kojih se nova zakonska rešenja ne mogu primeniti. Kada je reč o kašnjenju sa donošenjem podzakonske regulative, evidentno je odsustvo odgovornosti za takvo stanje u regulatornoj praksi. Tačno je da su regulatori zatrpani obavezama i da je protekle dve godine trajao pravi „regulatorni cunami” usled usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU, ali ta činjenica nije prihvatljiv odgovor za privredu, kojoj ovo kašnjenje ili produžava suočavanje sa skupim i komplikovanim procedurama ili onemogućava poslovanje, navedeno je u izveštaju.
Vukotić ukazuje da je taj „cunami propisa”, to jest 1.500 propisa usvojenih u protekle dve godine, nametnuo i neke nove administrativne obaveze privredi. Na primer, Zakon o trgovini je po svoj prilici uveo nepotrebno opterećenje privrednim društvima iz sektora trgovine koja imaju obavezu da dostavljaju Centru za razvoj trgovine podatke o njihovoj trgovini i trgovinskoj mreži, a naročito o njenoj strukturi. Propisano je da su trgovci dužni da najkasnije do 31. marta dostavljaju podatke sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine. Privrednici su takođe novim zakonom o šumama dobili i novu parafiskalnu obavezu. Svi oni moraju da izdvajaju 0,025 odsto godišnjeg prihoda u Fond za šume. Iako je zakon usvojen pre nekoliko meseci, Kancelarija za regulatornu reformu će, kaže Vukotić, tražiti njegovu izmenu jer taj namet treba da plaćaju samo zagađivači.
M. Avakumović
objavljeno: 18.10.2011.
