Izvor: BKTV News, 30.Dec.2017, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GODIŠNJI EKONOMSKI PREGLED: Srbija čvrsto na putu reformi i evrointegracija
Bez puno nedoumica, kada je Srbija u pitanju, u ekonomskom smislu, 2017-ta godina se može oceniti uspešnom.
Nastavljen je kontinuitet privrednog rasta (oko 2 %), koji je realizovan u ne baš povoljnim okolnostima (velika suša značajno je smanjila rod u poljoprivredi, što se značajno odrazilo i na ukupni nivo BDP-a). Sa druge strane, zahvaljujući veoma uspešnoj fiskalnoj konslidaciji, tokom 2017. godine, u budžetu Srbije ostvaren je suficit (što je bila uglavnom ,,misaonica >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << imenica“ za srpske finansije proteklih decenija). Zahvaljujući uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji, javni dug je smanjen na nivo do oko 62 odsto BDP-a, što je samo 2 odsto iznad kriterijuma iz Mastrihta za članice Evropske Unije. A ne tako davno, plan je bio da se rast javnog duga zaustavi na nivou od blizu 80 odsto BDP-a, i da se onda postepeno smanjuje. Sada vidimo da je u tom segmentu postignut zaista rezultat vredan hvale. Uspešna fiskalna konsolidacija omogućila je i da u 2018. godinu uđemo sa povećanjem plata u javnom sektoru i penzija.
FOTO: Tanjug/Tanja Valič/ Kompanija Henkel proslavila 15 godina poslovanja u Srbiji
Nezaposlenost je vidljivo smanjena, sve je bliža proseku EU, i sada je u Srbiji na nivou od oko 13 odsto. Padu nezaposlenosti sigurno je doprineo dolazak velikog broja stranih investitora koji su širom Srbije otvorili na desetine velikih novih fabrika i zaposlili na desetine hiljada novih radnika. I ne samo to – vratili su nadu za ekonomskim prosperitetom velikom broju nerazvijenih opština.
Rezultanta toga je da je Srbija i u 2017. godini nastavila sa napretkom na rang listi Doing Business Svetske banke po ambijentu za investiranje (sada smo na za nas respektabilnom 43. mestu), a za tri godine smo napredovali za čak 50-tak mesta.
I rejting agencije su konstatovale efekte srpskih reformi i popravile su kreditni rejting Srbije na nivo „BB“ sa pozitivnim prognozama za naredni period, što je još jedno međunarodno priznanje uspešnosti srpskih reformi. Veoma uspešno smo zaokružili trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om, koji se pokazao kao jedan od najuspešnijih aranžmana ove međunarodne finansijske institucije poslednjih godina. Treba istaći da su u realizaciji ovog sporazuma Srbija i Fond bili ravnopravni partneri i da su i zbog toga rezultati bolji od očekivanih. A ne kao nekih prethodnih godina, kada je MMF bio ,,strogi nadzornik“ koji je ispostavljao listu zahteva koje Srbija mora da ispuni. Vremena se očigledno menjaju.... nabolje.
FOTO: Pixabay
Može se reći i da dobro ,,guramo,, i u procesu pregovora sa EU. Otvoreno je 12 novih poglavlja, a dobili smo i dugo očekivanu „vremensku,, prognozu od strane Evropske komisije da bi do 2023. godine mogli da okončamo pregovore, a do 2025. godine i da postanemo punopravni članovi EU. Sada smo i sa strane EU dobili konkretan ,,tajmlajn“ naših evrointegracija, što podstiče naše nade da ćemo u doglednom periodu, naravno ukoliko ispunimo sve uslove (istina oni politički mogu biti nezgodni), najzad postati član te velike ekonomske i političke ,,evropske zajednice“. Jer Srbija i njeni građani su to i zaslužili.
U tom smislu Srbija je napravila ,,krupne korake“ i ispunila ili na na dobrom putu je da ispuni neke od bitnih ekonomskih uslova koji su sadržani u pravilima iz Mastrihta – budžetski deficit za narednu godinu je planiran na nivou od 0,6 odsto BDP-a, što je znatno bolje od kriterijuma iz Mastrihta za punopravne članice EU koji predvidja deficit od najviše 3 odsto BDP-a. Srbija je takođe vrlo blizu i ispunjenju uslova o najvišoj dozvoljenoj visini javnog duga od 60 odsto BDP-a, a Srbija je sada na nivou od oko 62 odsto, tako da bi ovaj uslov mogao da ,,padne,, već 2018. godine.
FOTO: Tanjug/Zoran Žestić/Koridor 10
Iako su evrointegracije jasno političko i ekonomsko usmerenje Srbije, i u 2017. godini Vlada Srbije je istrajala na očuvanju tradicionalno dobrih ekonomskih i političkih odnosa i sa velikim ekonomskim svetskim silama koje nisu na zapadu, pre svega Kinom i Rusijom. Posebno je značajno pozicioniranje Srbije u velikom strateškom projektu novog „Puta svile“, koji dugoročno realizuje Kina u cilju ekonomskom povezivanja sa evropskim tržištem, a koji jednim svojim krakom prolazi upravo preko Srbije, od grčke luke Pirej. Na samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Budimpešti, Srbija je potpisala sa Kinom čitav niz veoma značajnih ugovora o saradnji, posebno u infrastrukturnim projektima. Tu su nove deonice na autoputu na koridoru 11, toplovod Obrenovac-Beograd, a počela je realizacija već dogovorenih projekata kao što su izgradnja nove termoelektrane u Kostolcu (prvom novom termoenergetskom objektu u Srbiji posle nekoliko decenija), ili prve deonice ,,brze pruge“ od Beograda od Budimpešte.
Što se tiče ekonomske saradnje sa Rusijom, ona se realizuje u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je kao rezultat dao i zapažen rast srpskog izvoza na sada zahtevno rusko tržište, pre svega prehrambenih proizvoda. Sa druge strane, tokom nedavne posete predsednika Vučića Moskvi potpisan je i novi ugovor sa Gaspromom, u vezi sa proširivanjem saradnje u snabdevanju Srbije gasom. Sve to otvara prostor da se Srbija, u nekoj varijanti, priključi na gasovod ,,Turski tok“ i obezbedi se po pitanju snabdevanja gasom posle 2019. godine, a možda čak postane i tranzitna zemlja za transport gasa prema drugim evropskim zemljama. Naravno, ukoliko Zapad ponovo na neki način ne spreči realizaciju tog projekta, kao što je to učinio sa „Južnim tokom“. Naravno, ne treba zaboraviti ni saradnju koju Srbija ostvaruje sa Rusijom u sferi vojne industrije.
U 2017. godini ostvareni su i veoma značajni rezultati u segmentu infrastrukture – posebno na izgradnji preostalih deonica na Koridoru 10, koji bi trebalo da bude završen tokom 2018. godine. Dosadašnje iskustvo je ukazalo na veliki značaj Koridora 10 na privlačenje stranih investitora, jer su oni uglavnom svoje nove proizvodne kapacitete locirali u blizini ovih saobraćajnih koridora, što je bilo jedan od ključnih elemenata za dolazak značajnog broja stranih investora posebno na jug Srbije. Od Koridora 11 se očekuje da narednih godina ubrza dolazak novih investicija u centralnu i zapadnu Srbiju.
FOTO: Tanjug/Vučić na otvaranju fabrike nudli u Rumi
U 2017. Ikea je najzad stigla u Srbiju, uspešno je okončana privatizacija Galenike, a nove fabrike otvorene su u Rumi, Inđiji, Šapcu, Somboru, Leskovcu, Lebanu, Beloj Palanci, Nišu... sa desetinama hiljada novih radnih mesta. (Re)industrijalizacija Srbije u punom je jeku.
Država najavljuje početak izgradnje jeftinih stanova za zaposlene u vojsci, policiji, za mlade naučnike i mlade bračne parove....
Bez sumnje, 2017-ta godina bila je dosta dobra godina u ekonomskom smislu, u kojoj je stvorena zaista dobra osnova za dalji održivi i dinamičan ekonomski razvoj Srbije u 2018. godini. Srbiju očekuje još dosta posla, posebno na ispunjavanju strogih ekonomskih kriterijuma za punopravno članstvo u EU, ali je činjenica da je Srbija sada snažno i odlučno na putu ekonomskih reformi, dinamičnog privrednog razvoja i evrointegracija. Na pravom putu, u sopstvenom interesu.
