Izvor: B92, 16.Avg.2011, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fotelje u UO koštaju tri mlrd. RSD
Beograd -- Upravni odbori odavno su u javnosti postali sinonim za dobro plaćen posao na kome se, po pravilu, malo ili ništa ne radi.
Isključiva ulaznica za ta mesta bila je partijska knjižica.
Prema gruboj računici Politike država godišnje za oko pet hiljada članova upravnih odbora 713 javnih preduzeća izdvaja više od tri milijarde dinara. Upravni odbori u proseku broje oko sedam, (ima ih i sa 11 članova) koji dobijaju mesečnu nadoknadu do 39.000 neto, što je bruto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 54.000 dinara.
Ovakvom računicom, kako kažu u URS-u, vodili su se i oni kada su pokrenuli inicijativu za ukidanje ovih tela. Njihovi podaci govore da neke male opštine izdvoje i po jedan odsto budžeta, bez ostalih troškova, samo za plate članovima upravnih odbora koji se u nekim slučajevima sastanu svega nekoliko puta godišnje.
Češki ČEZ kao pravi primer
Kao primer pravog modela navode Elektroprivredu Češke (ČEZ) koja je od gubitaša postala dobrostojeće preduzeće za nekoliko godina jer je vlada angažovala profesionalnu kompaniju za ljudske resurse koja je birala menadžere. Vladi je bilo važno samo da oni ostvare ono što ona zacrta, a ona nadzire njihov rad. Ako nemaju uspeha sledi otkaz.
Pre nekoliko godina situacija je bila i mnogo dramatičnija. Pošto zarade u upravnim odborima nisu bile limitirane dešavalo se da, gubitaši poput Železnica Srbije ili Jata godišnje potroše milione samo na plate članova upravnih odbora.
Posle "afere Krišto” 2008. godine u kojoj je otkriveno da su direktor JP Aerodrom Beograd Bojan Krišto (član G 17 plus) i njegovi saradnici sami sebi podelili milionske bonuse i to, kako su tvrdili na osnovu ugovora koji su potpisali sa predsednikom upravnog odbora Miodragom Tirkajlom koji je takođe bio član G 17 plus, vlada je ograničila mesečna primanja članova upravnih odbora na jednu prosečnu platu u Republici Srbiji.
U URS-u, međutim, naglašavaju da se oni već duže vreme ponašaju onako kako i pričaju te kao primer navode da se na čelu Komercijalne banke nalazi stručnjak, a ne stranačka ličnost iako bi prema nekoj koalicionoj podeli to mesto pripadalo njima. Takođe, kako kažu, u Kragujevcu gde je gradonačelnik Veroljub Stevanović, član URS-a, na čelu lokalnih javnih preduzeća takođe su nestranački kadrovi.
Prema rečima Snežane Samardžić-Marković, članice Predsedništva URS-a njihov cilj je depolitizacija i profesionalizacija javnih preduzeća. To, kako kaže, nije koaliciono pitanje i URS je pokrenuo ovu inicijativu bez obzira na to kada će dobiti podršku koalicionih partnera. Ona odbacuje kritike da je reč o demagogiji.
Urednik sajta Makroekonomija Miroslav Zdravković, međutim, smatra da ništa ne vrede uštede na upravnim odborima ukoliko se ne spreče stranački mehanizmi za pranje ili odlivanje novca iz javnih preduzeća. Ono što se bude eventualno uštedelo na ukidanju upravnih odbora, ističe, nije ništa naspram onoga što se odliva iz javnih preduzeća.
"Ovo je potpuno kozmetička priča. Policija i tužilaštva treba samo da rade svoj posao. Vidimo političare koji su naprasno postali izvršni direktori gradova, naglo krenuli da troše. Stvar je u tome da li se želi da država funkcioniše i u čiju korist , da li u korist uskog kruga ljudi ili radi opšteg dobra”, kaže Zdravković. Prema njegovim rečima u Srbiji od 2002. godine postoji eksplozija korupcije i bitno je do poslednjeg daha biti na vlasti.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da ipak može biti neke uštede iako plate koje dobijaju članovi UO više nisu tako visoke. "Predlog URS-a je na toj liniji i dobar je. Nisu to uštede koje će da reše problem države Srbije, ali bih bio zadovoljan da se predlog bar delimično ispuni, odnosno da se redukuje bar broj ljudi u upravnim odborima. Za neka preduzeća članovi upravnog odbora su jako korisni jer su njihovi promotori”, smatra Nikolić.
