Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Folksvagen" zainteresovan za „Zastavu"
„Ako Srbi mogu da budu bez carina na ruskom tržištu, to znači da imaju konkurentsku prednost koju nijedna od 27 članica EU ne može ostvariti", izjavio automobilski ekspert Ferdinand Dudenhofer za ekonomski dnevnik „Handelsblat"
Diseldorf – Prodaja „Zastave”, srpske fabrike automobila, nailazi na različito interesovanje u svetu automobilske industrije. Tako, na primer, u „Folksvagenu” razmišljaju o montaži svojih vozila u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jedna delegacija tog nemačkog koncerna nedavno je obišla montažne objekte fabrike u Kragujevcu koju srpska država namerava da privatizuje, objavio je ekonomski dnevnik „Handelsblat”.
Jedan od predstavnika „Folksvagena” je za taj nemački list rekao da u vezi sa „Zastavom” još ništa nije odlučeno. „Još ćemo sve proveriti”, citirane su njegove reči u tom dnevniku.
A povodom eventualnog preuzimanja „Zastave”, iz krugova bliskih „Folksvagenu” može se čuti da su njeni proizvodni pogoni zastareli. „To bilo poput nove investicije”, rekao je jedan od direktora najveće nemačke automobilske kuće. Cena bi mogla da iznosi nekoliko stotina miliona evra, navodi se u „Handelsblatu” i ističe da je nemački koncern prošle godine u Srbiji prodao 8.037 automobila marke „folksvagen”, „škoda”, „seat” i „audi” – pri čemu je u Srbiji prodato (ukupno) 52.000 automobila. „Srpsko tržište sa 7,5 miliona stanovnika i godišnjom prodajom oko 50.000 automobila zaista ne može da podstakne visoke investicije”, izjavio je za „Handelsblat” stručnjak za automobile Ferdinand Dudenhofer.
Jedinu vrednost on vidi u pristupu ruskom tržištu. „Ako Srbi mogu da budu prisutni bez carina na ruskom tržištu, to znači da imaju konkurentsku prednost koju nijedna od 27 članica EU ne može ostvariti”, istakao je Dudenhofer.
U poređenju s tim, Rumunija, koja je omiljena zemlja za proizvodnju, ostaje neinteresantna, navodi dnevnik i pri tom ukazuje da bi Srbija u tom slučaju svoj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom morala da proširi i na automobile. „Devedeset odsto robe podleže slobodnoj trgovini, ali ne i automobili”, rekao je za taj list jedan od predstavnika nemačke ambasade u Beogradu.
Budući da su zapadnoevropska tržišta zasićena, automobilski koncerni beleže rast na istoku kontinenta, pre svega u Rusiji. „Folksvagen” je prošlog decembra otvorio fabriku u blizini Moskve, „Reno” je u martu potpisao sporazum o saradnji sa ruskim proizvođačem automobila „Avtovazom”, dok je „Dženeral motors” prošle sedmice potpisao ugovor u Uzbekistanu.
Nasuprot interesovanju „Folksvagena”, piše ovaj dnevnik, američki automobilski koncern „Dženeral motors”, navodno, kategorički odbacuje mogućnost kupovine „Zastave”. „Nemamo nameru da kupimo fabriku”, kazao je jedan od evropskih predstavnika „Dženeral motorsa”, a citirao „Handelsblat”, pri tom navodeći da (od septembra) „Zastava” proizvodi po licenci „opel astru” za srpsko tržište, kao i da bi do 2012. u Kragujevcu trebalo da se montira 10.000 automobila godišnje.
Svojim čitaocima list predočava da je vlasnik „Zastave” srpska država, koja želi da proda 98,8 odsto svog vlasništva, a ponude moraju da se predaju do 15. aprila, pri čemu u obzir dolaze samo proizvođači automobila, ili finansijski snažni investitori.
Interesovanje su, prema navodima nemačkog dnevnika, pokazali „Dženeral motors”, „Fijat”, Ford”, indijski proizvođač automobila „Tata” i njegov kineski konkurent FAW. „Zastava” je poznata po modelu „jugo”, navodi se u tekstu i ukazuje da je na vrhuncu uspeha krajem osamdesetih godina sa trake godišnje silazilo 200.000 vozila.
Podsećajući da još od pedesetih godina prošlog veka „Zastava” sarađuje sa italijanskim „Fijatom”, list navodi da se u Srbiji sada proizvodi „fijat punto” koji se kao „zastava 10” izvozi u Rusiju, pri čemu je sa stanovišta države „Fijat” idealan kupac.„Handelsblat” takođe navodi da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina teško pogodili fabriku u Kragujevcu, u kojoj je prošle godine 4.000 radnika proizvelo samo 25.000 automobila.
Tanjug
[objavljeno: 27/03/2008]
